Prošlogodišnja morska avantura skrenula nas je do Muzeja minerala i stena Severne Grčke u Vrasni, a ovogodišnja do već čuvenog među turistima, Geološkog muzeja Olimpa.
Porodična putovanja, za našu malu družinu nikada nisu prost transport od tačke A do tačke B. Zašto? Zato što je na putu, jednostavno previše šarenog divljeg cveća i leptirića koje treba videti, a koji su krucijalni za autentičnost “velike slike”. Zato naš put često zavijuga. Nekada u poznato, a vrlo često u nepoznato. Oh, kako smo samo znali da zalutamo oslanjajući se na savremene tehnologije!
Zemljani – nepristupačni putevi, litice, kozji putevi, blato, pesak, voda… Kao i u životu, ti putevi i lutanja doneli su nam neke neverovatne “poglede” – one koje nikada ne bismo spoznali da nismo zalutali.
Lutanje o kojem pišem bilo je ipak isplanirano i u okvirima možda najrazumnijeg skretanja sa puta! Letnji odmor smo proveli na Skopelosu, za koji čak i ako se potrudim, ne mogu da smislim ni jedan drugi sinonim, sem – MIR.
Iako nema poseban značaj za lovce na minerale, podario nam je neophodnu tišinu i vreme da učvrstimo veze koje nas po prirodi stvari i suštini, spajaju. Davno smo se dogovorili, kada smo otpočeli “našu priču”, da nikada nećemo stati na put slobodnoj misli svakog člana, te tako koristim priliku da kažem jasno i glasno – Skopelos je bio lično moj raj! Tom osećaju bezbrižnosti sa ukusima kozjeg sira, dinje i smokava ću nastaviti da težim. To je onaj život koji po svemu što jesam i što sam sa godinama naučila jeste lep. Ni sladak, ni gorak. Red mira, red nemira. Sa morem, vetrovima, suncem, mirnim lukama, i mirisom bosiljka i meda. Baš moj!
Bilo kako bilo, rešili smo da posle tog mog savršeno-nesavršenog Skopelosa, a na inicijativu (moram da priznam) muške ekipe svratimo do Leptokarije i posetimo Geološki muzej Olimpa. Dakle, posle desetodnevnog boravka u “raju”, trajekta i par stotina kilometara stigli smo u Leptokariju.
Muzej geološke istorije Olimpa (grčki: Μουσείο Γεωλογικής Ιστορίας Ολύμπου, Mouseio Geologikis Istorias Olympou) je geološki muzej u gradu Leptokariji, smeštenom u podnožju planine Olimp. U nekoliko izložbenih prostorija prikazane su stene i minerali iz regiona, kao i fosili sa Olimpa i okolnih područja. Muzej je osnovan uz pomoć Fakulteta za geologiju Aristotelovog univerziteta u Solunu.
Posebna izložbena prostorija posvećena je isključivo planini Olimp. Prikazana je istorija formiranja ovih planina, uz izlaganje različitih vrsta fosilizovanih biljaka i životinja.
Razvoj geologije Grčke će biti objašnjen uz pomoć brošura. Pomoću modela Olimpa prikazana je zastupljenost različitih tipova stena.
S obzirom da su sve preporuke za posetu Muzeja bile sa jasnom napomenom da to bude posle 20h, odlučili smo da noć provedemo u Leptokariji da bismo se još jednom poklonili i odali poštovanje principu odmora – “Udahni, ne žuri, ostani, oseti, spoznaj!”
David nas je naravno “nacrtao” ispred Muzeja u 19.45 h! Ko je piškio, piškio je. Ko je gladan, neka izdrži! Mala digresija – mi smo u stvari super spoj! David je nemačka preciznost, junior i ja smo opušteni mediteranski duh. Tako držimo ravnotežu!
Nego, da se vratimo na Muzej. Vlasnik muzeja, Jorgos koji inače odlično govori srpski jezik, je kasnio “malo” više od akademskih 15 minuta. To je taj opušteni mediteranski fazon kojem se ne može ništa zameriti.
Sam muzej je savremena građevina ni po čemu posebna sem što u njoj stanuje ideja, duh i šaškasto vođenje mr. Jorgosa i supruge. Supruga gospodina Jorgosa je inače iz Banjaluke i ima neverovatno mirne i razigrane oči. Zvuči kao paradoks ali tako je.
Još jedan primer kako trud i zalaganje nađu put do velikog broja “srca”!
Kada smo ušli u Muzej, upali smo u vremenski tesnac gde su sati prolazili kao minuti i gde je naš GemHunter junior otpočeo konverzaciju sa Jorgosom i bezmalo 50 posetilaca.
Jorgos nas je (uz asitenciju Joce Lazića) vodio kroz mitologiju, geologiju i istoriju Grčke onako suptilno i lagano kako nas Junior dosta često vodi do svog cilja a da i ne znamo!
Za posetioce koji “nisu u priči”, te koji se po prvi put sreću sa čarobnim svetom kamenčića, Jorgos ih lagano uvodi u tematiku pitkim izlaganjem potkrepljenim praktičnim primerima. Svaki posetilac će posle osnovnih informacija o mineralu ili fosilu, imati priliku da kroz svoje prste provuče po neki svetlucavi ametist ili fluorit, ili pak fosilizovani zub ajkule ili pećinskog medveda.
Videli smo uzorke i prisetili se priče o geologiji i božanstvima sa Olimpa. Čuli smo priču i ponovo promišljali o Zlatnom runu. Poželeli smo da već sledeće godine idemo na Peloponez i posetimo Lavrio!
Muzej poseduje i poneki uzorak stena i minerala sa našeg podneblja iako je orijetisan pre svega na geologiju Olimpa. Jocko i David su u razgovoru sa Jorgosom upotpunili informacije o lokalitetima uzoraka iz Srbije, koji su završili u muzeju. Našao se tu i opal iz Ramaće, koji je najmlađi član GemHuntersa odmah prepoznao i dao detaljne informacije o lokalitetu koji je još kao trogodišnjak posetio. U skladu sa dobrom voljom i idejom, te i neverovatnom snagom koja je potrebna da ovakvi projekti “žive” načelno smo dogovorili sa Jorgosom donaciju.
Poseta se, kako to obično biva kada se ljudi i kamenčići nađu, odužila. Ostali smo u Muzeju do jedan sat posle ponoći i apsolutno smo uživali u potpunosti zaboravljajući bazične ljudske potrebe.
Već sledećeg dana smo otišli za nekim drugim divljim cvećem i leptirićima bogatiji i sjajniji, sa novom nadom da nas čeka novo leto koje treba ispuniti bojama, ljudima i onim uzvišenim osećanjem za koje niko od nas troje ne zna kako se zove. Onom o kojem ćutimo iako smo i više nego otvoreni i rečiti. Onom koji znači spokoj i jedinstvo.
P.S. Lavrio, stižemo!
Kontakt podaci:
Μουσείο Γεωλογικής Ιστορίας Ολύμπου
Jorgos-telefon: +306949210113
Muzej-telefon: +30 2352 031901
Adresa: Georgaki Olympiou 32, Leptokarya 600 63
Galerija
Nataša, AKA Chupa, večni optimista i borac za pravdu. Obožava kada kuća miriše na kolače. Bavi se marketingom i PR-om. Uživa u porodičnom životu i iskreno veruje da će ljubav pobediti sve!
