You are currently viewing Umetnička dela Lozovika
Mermerni oniks Lozovik

Umetnička dela Lozovika

Kada me ljudi koji tek ulaze u hobi pitaju koji bih im lokalitet preporučio kao startnu tačku, moja preporuka su Ramaća ili Lozovik. Prvo, zato što iziskuju samo osnovnu fizičku spremu i zato što su količine minerala/stena tolike da ne može da se dogodi da se kući vratite praznih ruku. Ovog puta pričamo o Lozoviku.

Lozovik je naseljeno mesto grada Jagodine i naširoko je poznat po mermernom oniksu neverovatno lepih, raznovrsnih šara. Pravo je čudo prirode. Umetnička dela koja su ovde prirodnim putem stvorena, i posle toliko godina me svaki put kada dođem iznova oduševe.

Za iskusne lovce na blaga zemlje, ovo je teren koji može biti i usputna tačka na putu za neke druge lokalitete, ali ono što je sigurno je, da se uvek iznova oduševimo svakim komadom koji je priroda iznedrila.

Upravo ovakav scenario smo imali Miloš, Filip i ja, kada smo pre koju godinu svratili ponovo do Lozovika, da uzmemo po neki uzorak za obradu, svratimo do naših prijatelja Blagojevića i nastavimo put dalje. Išli smo tog dana i na jedan sjajan lokalitet sa fosilizovanom florom i faunom, starom oko 15 miliona godina, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Vratimo se na oniks.

Kako je već navedeno, teren je lak, a mi odavno nismo početnici, pa za ovo putovanje nije bilo potrebno ustajati preterano rano, čak i kada se uzme u obzir da je ovaj lokalitet bio samo jedna od nekoliko planiranih stanica.

Od Beograda do Lozovika, najveći deo rute je autoput, i ovom prilikom smo ipak išli upravo tako, iako obično biramo putanje koje idu putevima lokalnog karatkera, i tako nam omogućavaju da uživamo u prirodi čim se probijemo iz prljavštine i ostalih užasa koje nosi grad.

Uz laganu vožnju, priču i druženje tokom puta, do zacrtane tačke smo bili za nepuna 2 sata (razdaljina Beograd-Lozovik je cca 150 km). Poslednjih 12 km je put upravo lokalnog karatkera pa je ovaj deo i najlepši, jer uživate u živopisnom okruženju dok već uveliko razmišljate o oniksu.

Kako je navedeno, teren je lagan, praktično se parkirate na sam nekadašnji kamenolom, gde možete polagano da pregledate već odlomljene uzorke i odabere neki za svoju kolekciju. Dobro obratite pažnju da se ne penjete na velike, već odvaljene komade stena obzirom da lako može doći do urušavanja. Takođe, iz ličnog iskustva napominjemo, da je od proleća do kasne jeseni, Lozovik prepun poskoka, te je dodatna opreznost neophodna!

Oniks i njegovu lepotu smo dovoljno opisali, pa u nastavku evo osnovnih stručnih podataka.

“Mermerni oniks je kompaktna karbonatna stena, makrokristalaste strukture i često trakaste teksture sa varijabilnom debljinom i bojom traka. Prozračnost i sposobnost da se glača do visokog, brilijantnog sjaja, kao i široka paleta boja traka čine mermerni oniks vrednim i veoma dekorativnim arhitektonskim kamenom.”

A kako bismo u potpunosti opravdali naslov ovog teksta, neophodno je da kažemo koju reč i o porodici Blagojević. Blagoje i njegova supruga Marina već dugi niz godina obrađuju oniks u fantastične upotrebne i dekorativne predmete. Mermerni oniks, koji je sam po sebi umetničko delo prirode, dobija potpuno novu dimenziju kada prođe tretman ovo dvoje istinskih umetnika i pravih znalaca u obradi kamena. 

Za kraj, ostavljamo vam galeriju koju čine fotografije sa nekoliko odlazaka u Lozovik. Možete videti i mamu i dete GemHuntere, kada je Jovan imao četiri godine, pa i fotografije posle godinu, dve. Dakle, uz mere predostrožnosti koje smo naveli, ovo je idealan teren za početnike.

Drugi deo galerije čine fotografije upotrebnih i dekorativnih predmeta koje Blagojevići stvaraju zajedno sa prirodom.

Leave a Reply