Antina čuka – čuvar blaga
Antina čuka

Antina čuka – čuvar blaga

Bila je druga polovina maja. Već toplo, ali ipak perfektno vreme za lov na kristale. Posebno ako se kao lokalitet odabere Antina čuka, ušuškana Homoljskim planinama.

U potragu smo krenuli iznenađujuće opušteno, bez posebno zacrtanog cilja. Trebalo je da istražimo teren za neke buduće ekspedicije. Pre odlaska smo se pristojno informisali, pročitali i radove naših profesora sa RGF. Plan je bio da pronađemo nekoliko tačaka, od onih sa listvenitom, preko potencijalno dobre pozicije sa ahatima.

Idemo redom. Kao i u najvećem broju slučajeva, krenuli prilično rano. Nakon osveženja u Petrovcu na Mlavi, nastavili smo dalje. Put je uglavnom pristojan, iako je poslednjih desetak kilometara makadam. Završnica od nekoliko hiljada metara je apsolutno katastrofalna te savetujemo da nikako ne idete nižim vozilom, kako je to bio slučaj kod nas. Ova avantura je na kraju odvezla automobil, po povratku u Beograd, pravo kod kod majstora na intervenciju.

Kada smo nekako uspeli da se probijemo vozilom do zacrtane tačke, sve je bilo lakše. Neizvesnost i avanturistički duh su rasli, a sama činjenica da se dalje ide pešaka, značila je da prava priča tek počinje. Korak po porak, prvo smo pronašli prelepe serpentine. Obzirom da ih je bilo u ogromnim količinama, odlučili smo da neke od uzoraka pokupimo u povratku. U nastavku je jedan od obrađenih uzoraka koji mi je ujedno i jedan od najdražih cabochona napravljenih od minerala iz Srbije koje imam u kolekciji.

Opijeni fantastičnim prizorima celog Homoljskog kraja u jednom momentu smo shvatili da više uživamo u trenutku nego što tražimo minerale. Prijateljski savet – ponašajte se prema osećaju. Minerali su tu milionima godina. Nije moranje da svaki teren provedete isključivo gledajući u zemlju ili stene. Uživajte u čaroliji. Osetite miris prirode. Zagledajte se u najdalju tačku, „tamo negde“ gde poljsko cveće sija posebnim sjajem. Pošaljite lepu energiju onima koje volite. Ovo su na kraju uspomene koje i bez obzira na ljubav prema mineralina, ostaju za ceo život. Minerali su tu. Bili su i biće.

Posle nekoliko sati šetnje po beskrajnim poljanama ukrašenim cvećem svih boja, prišli smo šumi gde smo naslutili da može biti minerala. Tako su nam govorili i osećaj i neki mali signali koje smo dobijali od prirode. Miloš Panić je pronašao venu kalcedona. I to ne bilo kakvog. Prelepog bubrežastog kalcedona koga smo kao nestrpljivi klinci krenuli da izvlačimo iz zemlje. Nizali su se komadi, jedan za drugim. U jednom momentu “pometnju“ je počeo da pravi i kalcit, lep, sa finim formiranim kristalima. Kaldecon, kalcit. I tako redom.

Obzirom da imamo već priličan staž u lovu na kristale, osetili smo momenat kada je dosta. Ne treba preterivati. Odabrali smo komade koji nam se najviše dopadaju, spakovali koji viška za poklone, a onda sve preko toga smo vratili u zemlju, zakopali i sredili teren kao da niko nikada tu nije ni intervenisao.

Povratak kući je uvek najteži deo. Posebno za vozača. Ispunjeni ste pozitivnom energijom, utiscima sa terena, “zdravo umorni“, ali vas neretko čeka put od više sati vožnje. Dakle, još jedan savet – dobro procenite vreme koje je potrebno za povratak, kako biste se bezbedno i bez posebnih napora, vratili kući.

Na kraju ove priče, zaključak je kao i u najčešćem broju slučajeva – pamtićemo prirodu, lep prolećni dan, druženje i na kraju, naravno i minerale.

Nemojte da preterujete u prikupljanju uzoraka. Ne budimo bahati. Nakon boravka na terenu pokupite sve za sobom. Ukoliko ste kopali, sredite mesto gde je to rađeno. Ukoliko je neko nesavestan pre vas ostavio smeće, pokupite vi. Čuvajmo već prilično povređenu prirodu. Neka za vama ostane samo lepa energija koju ste razmenili.

Vađenje kalcedona direktno iz vene

David Lazić

Po vokaciji umetnik i IT stručnjak. U duši prirodnjak, avanturista i GemHunter. Posvećen porodici, prijateljima i prirodi. Ponosni osnivač GemHunters.rs

Napišite komentar