Dendrit je prirodna formacija nalik na drvo, na komadu stene ili mineralu. Dendritički obrazac se formira kada se element ili mineral, počevši od tačke porekla, migrira i grana prema spolja. Jedna dendritička grana se proteže sve dok mineral ne dostigne tačku gde je, iz nekog nepoznatog razloga, povoljnije rastvaranje na nove grane.
Dendritska kristalizacija stvara prirodan fraktalni obrazac. Dendritski kristali mogu se razviti unutar superhladnog čistog tečnog stanja ili se mogu formirati usled nestabilnosti rasta koje nastaju kada je brzina rasta ograničena stopom difuzije rastvornih atoma do granice gde se susreću različiti materijali.
Površine krečnjaka često su obeležene crnim ili crveno-smeđim naslagama poznatim kao mineralni dendriti. Ovo su naslage hidriranih oksida gvožđa ili mangana koji se formiraju kada prezasićene rastvore gvožđa ili mangana prodiru kroz krečnjak i talože se na površini izloženoj vazduhu. Mineralni dendriti imaju izgled fraktala, ali poreklo i karakteristike ove morfologije su još nejasne.
Izraz “dendrit” potiče od grčke reči “dendron”, što znači “drvo”.
Neki primeri uključuju dendrite:
- Mangana
- Bakra
- Srebra
- Zlata
- Gvožđa
- Kobalta
- Nikla
- Cinka
- Olova
U paleontologiji, dendritni oblici često se pogrešno tumače kao fosili. Ovi pseudofosili nastaju kada prirodno nastale pukotine u steni budu ispunjene mineralnim rastvorima koji prodiru kroz stenu. Oni se formiraju kada voda bogata manganom i gvožđem teče duž pukotina i slojeva krečnjaka i drugih tipova stena, taložeći dendritne kristale dok rastvor prolazi kroz njih.
