Formiranje ahata može potrajati milione godina. Prvi korak je stvaranje pukotine ili praznine u steni. To se može dogoditi kada se stena neravnomerno zagreva ili hladi ili kada je izložena stresu. Kada se jednom formira pukotina ili praznina, podzemna voda bogata silicijumom može prodreti unutra. Silicijum u vodi dolazi ili iz same stene ili iz drugih izvora kao što su vulkanski pepeo ili hidrotermalni izvori.
Dok podzemna voda bogata silicijumom teče kroz pukotinu ili prazninu, postepeno deponuje slojeve silicijuma na zidovima. Brzina deponovanja silicijuma zavisi od niza faktora, uključujući temperaturu i kiselost vode, količinu silicijuma u vodi i površinu zidova pukotine ili praznine.
Trakasta struktura koja je karakteristična za ahate uzrokovana je smenjivanjem deponovanja slojeva silicijuma različitih boja. Slojevi se deponuju u tankim trakama jer se silicijum deponuje veoma sporo i kontinuirano.
Proces formiranja ahata:
- Formira se pukotina ili šupljina u steni.
- Podzemna voda bogata silicijumom prodire u pukotinu ili šupljinu.
- Silicijum u podzemnoj vodi se deponuje na zidovima šupljine, formirajući tanki sloj silicijumskog gela.
- Silicijumski gel kristališe, formirajući sloj kalcedona.
- Proces se ponavlja, sa novim slojevima kalcedona koji se deponuju preko prethodnih slojeva.
- Tokom vremena, slojevi kalcedona se nakupljaju, formirajući ahat.
- Ahat nastavlja da raste tokom vremena dok se deponuje više silicijuma.
- Različite boje agata uzrokovane su primesama u silicijumu.
Šta uzrokuje boje u ahatima?
Ahat svoju boju dobija od primesa koje su prisutne u silicijumski bogatoj vodi koja ga formira. Najčešće primese koje uzrokuju boje u ahatima su:
- Gvožđe oksid: Ovo je najčešća primesa koja daje ahatima boju. Može uzrokovati da ahati budu crveni, smeđi ili žuti.
- Mangan oksid: može uzrokovati da ahati budu ljubičasti ili ružičasti.
- Hlorit: može uzrokovati da ahati budu zeleni.
- Limonit: može uzrokovati da ahati budu žuti ili smeđi.
- Hematit: može uzrokovati da ahati budu crni.
