Prošlo je već skoro 3 godine kako smo porodično krenuli put Makovišta. Jovan je tada bio četvorogodišnjak i već iskusan lovac na minerale i fosile. Nedeljama pre polaska „intervenisao“ je kod mame i tate da zajedničkim snagama krenemo na put i u lov na već pomenute fosile koje je tada zvao DERIDEE, otuda i naslov.
Zapravo radi se o fosilima mekušaca, morskih puževa iz roda nerinea, koji su nastanjivali i naše prostore još u doba jure. Upravo Makovište je jedan od „epicentara“ ovih i još nekih okamenjenih bića. To je bila i više nego dovoljna informacija da nas zaintrigira da krenemo uskoro na put.
Makovište je naselje u opštini Kosjerić, na krajnjem zapadu Srbije, na obroncima veličanstvene planine Povlen. Sam put od Beograda do tačke o kojoj danas pričamo je za većinu vozača relativno naporan a to govore i cifre – za oko 150 kilometara razdaljine potrebno je oko 3 sata vožnje. Ali, verujte na reč – svaki minut u automobilu vredi, jer prolazite kroz prelepe predele. Nama je posebno lep deo puta bio onaj od Valjeva do finalne destinacije.
Pripreme za put, kada se radi o solo varijanti odlaska, ili sa drugarima GemHunterima na teren, je manje-više ista. Ali kada scenario podrazumeva porodično putovanje, onda se stvari menjaju iz korena. Posebno kada idete sa mini-avanturistom od 4 godine. Moram priznati da u našoj porodici najteži deo posla oko ovakve organizacije pada na mamu Natašu, ali ona sama kaže da sve to ide „u rok službe“ i da takvo angažovanje nije ništa u poređenju sa zajedničkim odlaskom u prirodu.
Mamini saveti:
Najmudriji savet, na osnovu ličnog iskustva je : Ponesite sve! Prvo spakujte sve što nosite kada izlazite iz kuće na duže od sat vremena, a onda se setite svih specifičnih zahteva vaših mališana i njihove bezgranične kreativnosti pa spakujte i ono što vama sigurno ne bi palo na pamet, a ispostaviće se tokom putovanja da je “nasušna potreba” vaših mladunaca.
Šalu na stranu, rezervna odeća, dovoljno vode , hrana, antihistaminik i omiljena igračka su must have! Pa onda lego, naoružanje kao da će III svetski rat, bojice, flomasteri, sveske i plišano životinjsko carstvo jer kako sam obaveštena plišane igračke se osećaju tužno i usamljeno kada nismo tu.
Dan polaska je bio sunčan, pravi prolećni. Ovo doba godine je inače i jedan od najlepših perioda za odlazak u lov na blago zemlje. Moguća su iznenađenja na nekim višim kotama, ali ona svakako ne mogu biti drastična, o čemu ćemo pričati uskoro.
Krenuli smo ranije i putovali smo polagano, kako diktira i sam put, ali i zato što je prolazak kroz bajkovitu prirodu zapadne Srbije nešto što se ne radi na brzinu. Stres, užurbanost, „hipnotisanost“, ostavite iza sebe onog trenutka kada izađete iz grada. Počnite da se hranite prvo pogledima, a onda redom, mirisima prirode i dodirima sa istom.
Opušteni od stresa i sve bliži lokalitetu, tokom zajedničkog razgovora sam u jednom momentu shvatio da smo promašili rutu i da smo desetinama kilometara udaljeni od tačke koja nam je bila cilj. Odlučismo se da Makovištu priđemo sa sasvim druge strane. Odeveni u kratke rukave, sa otvorenim prozorima automobila, iznenada smo se našli pred zimskom scenom. Bukvalno smo uleteli u sneg. Put je bio beo. O brdima oko nas da i ne govorimo. Polaganom vožnjom, uz dodatnu opreznost ipak smo se bezbedno našli na mestu koje smo i planirali. I ovde ponovo dolazimo do priče o tome da uvek treba predviđati i neočekivano, koliko god da mislite da imate iskustva. Sneg u martu jeste za očekivati na većim nadmorskim visinama, ali o tome treba razmišljati i pre polaska.
Posle živopisnog puta pa i avanture započete probijanjem kroz sneg, odmah nakon parkiranja smo krenuli u akciju. Mesto o kojem pišem je zaista prepuno fosila nerinea i kao i obično, uživanje je fosile vaditi u šumskim predelima, te razmišljati o periodu od više od stotina miliona godina, kada su ovi „kamenčići“ bili živa bića.
Nakon prvobitnog nezadovoljstva što za 10 sekundi nije ništa pronašao, Jovan je uskoro shvatio koliko je ovo nalazište bogato te da će, bez obzira na sve, imati lepe nalaze. Najmlađi lovac je vadio nereniee, mama je uživala u prirodi, a ja sam se trudio da pronađem neki od uzoraka koje u prethodnim odlsacima nisam uspeo. I pronašao sam nekoliko interesantnih puževa, potpuno drugačijih od ovih naših „deridea“, ali, na žalost, fotografije ću vam ostati dužan.
Ovo je takođe jedan od terena koji je lagan za porodice, ali obzirom da se radi o lokalitetu koji može biti zloupotrebljen i bahatim ponašanjem oštećen, nećemo govoriti o detaljima.
S obzirom na već navedene prednosti terena, relativno brzo smo ostvarili cilj, upisali Jovanu još jedan lokalitet u lovačku biografiju te smo ostatak dana odlučili da provedemo na Taorskim vrelima. Bez obzira da li idete u lov na fosile, ili ste samo u prolazu ovim krajem, apsolutno ne smete propustiti ovu lepotu prirode.
Još jednu priču o lovu na fosile u Zapadnoj Srbiji možete pročitati na OVOM LINKU!
Za kraj, bez obzira da li smo lovili “deridee” ili nerinee, bio je ovo jedan kvalitetno proveden dan sa porodicom, koji je krunisan obilaskom spomenika prirode u podnožju planine Povlen.
- Koordinate Taorskih vrela: 44.079834,19.8143978
- Parkirajte se stotinak metara pre tačke
- Ukoliko ste u mogućnosti, idite radnim danima, kako biste izbegli moguće gužve
Po vokaciji umetnik i IT stručnjak. U duši prirodnjak, avanturista i GemHunter. Posvećen porodici, prijateljima i prirodi. Ponosni osnivač GemHunters.rs
