Kažu ljudi: “kako otpočneš godinu, takva će cela i biti”. Zato smo, sada već tradicionalno prvog januara, otišli na Frušku goru u šetnju. Kao i svake godine išli smo stazom koja je manje poznata.
Krenuli smo sa Letenke. Plan je bio da obiđemo Grabovački vodopad, jezero Mutalj, kamenolom Mutalj, Bešenovačko jezero (Beli kamen), manastir Bešenovo, izletište Jabuka i Lepenica i da finale bude tamo gde je bila i startna pozicija – Letenka.
Istražujući tokom godina došao sam do neproverenih informacija o fosilima u kamenolomu Mutalj i na Bešenovačkom jezeru.
Bio je idealan sunčan dan za šetnju. Poskidali smo se u majice sa kratkim rukavima, kao da nije januar. Iako je bilo vedro i toplo, bilo je blatnjavo, što je kasnije otežalo pešačenje i samu potragu za fosilima.
Prvi deo staze koji vodi kroz šumu, bio je lagan, i nije bilo problema sa blatom. Prava muka je nastala onog momenta kada smo došli u kamenolom Mutalj. Nedaleko od jezera nalazi se ulaz u kamenolom. On čini srednji nivo kopa, što znači da bismo izašli iz njega, morali smo da dođemo do glavne kapije i najvišeg nivoa. Kretanje kroz ovakav teren je podrazumevalo upadanje u blato od najmanje 10 -ak cm dubine.
Kada smo najzad stigli do željene tačke, zaključili smo da je informacija koju sam imao, ipak bila tačna. Fosili su se nazirali na sve strane – pored puta su se jasno videli fragmenti brojnih uništenih fosila i primerci žutog kalcita. Zaista tužna slika nezaštićenog geonasleđa!
Kao po pravilu, na početku potrage sam nalazio mahom slomljene školjke, koje i nisu bile toliko “zanimljive”, ali su mi ulivale nadu da ću doći i do nekog konkretnijeg pronalaska koji ću moći da izbavim. I zaista je tako i bilo. Tokom hoda ka izlazu našao sam komad u kom mi se činilo da je cela školjka (Pecten).
Posle pomenutog nalaza, čekala je i nova nagrada – fosil zbog kojeg se svo mučenje sa blatom isplatilo. Pronašao sam veliku školjku, na žalost ne u potpunosti očuvanu, ali zbog svoje veličine vrednu nošenja i očuvanja.
Zadovoljni što smo spasili fosile od sigurnog propadanja krenuli smo ka glavnoj kapiji kamenoloma. Shvatismo da je zatvorena i da se u neposrednoj blizini nalazi pas čuvar koji je bio i više nego zaštitnički nastrojen prema “svom” lokalitetu. Nekako smo izašli kod dela ograde koji je bio otvoren i krenusmo dalje. Tek kasnije smo saznali da je ovaj kamenolom i dalje aktivan i da se treba raspitati o mogućnostima formalne najave dolaska i eventualno potrebnim dozvolama.
Nedaleko od našeg prvog lokaliteta nalazi se Bešenovačko jezero. Čuveno je po svojoj plavoj boji vode i kao letnja destinacija za kupanje. Ono po čemu nije toliko čuveno su fosili, koji decenijama propadaju i niko o njima ne vodi računa. Naša misija je bila da bar neki na koji eventualno naiđemo, spasimo od propadanja.
Nažalost ovaj put sam imao malo vremena da detaljnije istražujem. Dok su ostali odmarali ja sam ipak pretažio kamenje oko jezera. Uz samu vodu našao sam stenu punu školjki. Izvadio sam par komada za poneti i ubeležio još jedan potencijalno dobar teren koji treba dalje ispitati i prijaviti relevantnim institucijama koje su voljne da ipak nešto konkretno urade po pitanju očuvanja.
Gornji slojevi su ovoga puta ostali neistraženi i definitivno im se treba posvetiti prilikom neke sledeće posete. Navodno su ljudi pronalazili čak i krinoide u njima.
Povratak do kola kroz gustu šumu, prateći potok, i 6 km pešačenja, bili su izazov. Obično mi ovakve staze nisu problem, ali ovog puta sam bio u konstantnoj borbi sa rancem. Iako sam bitku dobio, nisam ostao bez rana. Ispostavilo se da sam zadobio podliv od školjke koja je bila u rancu. Ipak, ovo je bila mala žrtva za opšte dobro.
Ponekada, ne tako retko, fosili za koje smo se borili, znaju najprijatnije da nas iznenade. Otkrivaju svoju lepotu tek nakon čišćenja, u samoj završnici avanture. Ali čak i u slučajevima kada ne bude nagrade u vidu novootkrivenih lepota iz kamena, nagrada je svaki dan proveden u prirodi i činjenica da će naše nalaze videti i buduće generacije avanturista i iskrenih ljubitelja zemlje i prirode.
Radne sate provodi kao programer. U slobodno vreme se bavi alpinizmom, planinarenjem, bushcraftom i svime što je u vezi sa prirodom. I naravno, sakupljanjem minerala i fosila!
