Rođendani su najveći individualni praznici. Tokom života važni datumi se množe ali rođendan, ma koji po redu bio, ima neku posebnu čaroliju.
Kod nas Lazića, slučaj je tako hteo da se Joca rodi na moj rođendan. Svi lično moji rođendani pre tog i svi pokloni ovog sveta pali su u zaborav a neki novi sjajniji, svečaniji i šašaviji su usledili u narednim godinama. Tako se u našem domu rođendanska čarolija uduplila u najmanju ruku, a proslava obično traje kao dve “Ivkove slave”.
Jocin 10. i moj „26. rođendan“ smo proslavili u istom maniru i trajanju. Opcija kućne proslave za decu je otpala u prvom krugu odlučivanja iz opravdanih razloga koje će razumeti svi roditelji koji su ovaj, pa recimo, zanimljiv i izazovan period razvoja proživeli. Sa druge strane, bilo je idealno vreme da aktivnosti u okviru GemHunters junior prenesemo iz teorije u praksu. Došli smo na super-moćnu ideju da proslavimo rođendan za decu u prirodi i da drugare uputimo u šareni svet minerala. Do ove tačke u organizaciji imali smo dakle, slavljenika – Jocu, vrhunskog poznavaoca minerala – Davida, mamu spremnu na sve – Chupu, dobru volju i sjajnu energiju. U timu nam je nedostajao pedagog, ekolog aktivista i zaljublejnik u prirodu. Jednom rečju nedostajao nam je Zoran Raković iz “Multikreativnog studija Zoran”.
Rad ovog fantastičnog studija pratimo godinama, kako će se kasnije ispostaviti i oni su pratili nas te je ova proslava rođendana zapravo bila neminovna, zapisana u zvezdama. Kada su želje jednostavne i jasne, sve se odvija munjevitom brzinom baš onako kako ste/smo želeli. David je i dalje bio agažovan u post konferencijskim aktivnostima, spremao se za put u Rumuniju i driblao nas kao brucoše da nešto ne izostavimo što se tiče geološke priče. Joca se igrao tokom cele organizacije sa blaženim osećajem lagodnosti i opuštenosti kakav samo deca mogu da imaju kada je nešto važno „po sredi“ , u našem slučaju po suboti 🙂 25. maja. A Ja?
Izbor lokacije je bio Zvezdarska šuma s obzirom da je to većini naših drugara, u blizini. Odluka je bila racionalna i demokratska. Ne toliko važna za same drugare koliko za roditelje za koje mi strariji Lazići imamo nevervatno razumevanje. Ljudi smo sa sličnim potrebama i problemima , svakako svesni, da čak i malo olakašnje, znači.
Sa Zoranom i Jovanom – sjajnom devojkom i jednom od četvoro Zoranove dece smo razradili ideju „Potrage za blagom“ tako da svi tragovi na putu budu minerali o kojima će dečica po nešto usput naučiti. Glasnogovornik o vrsti i poreklu je bio Joca uz Zoranovo vođenje kroz čitavo iskustvo traženja, obogaćeno pričama o prirodi, snalaženja u istoj i najvažnije ljubavi i čuvanju.
Sve zvuči sjajno, pa zašto sam onda bila “kao na iglama”?
Pre svega, bila mi je poverena odgovornost za dvanaestoro dece uključujići moje! U šumi, po pravilima – bez smartića i telefona, što je sjajno! Znala sam da mogu u potpunosti da se oslonim na Zorana i Jovanu s obzirom na, pre svega, profesionalnost sa kojom su sprovodili sve aktivnosti za decu u prirodi i raznim radionicama. Ipak, majka sam desetogodišnjaka. Te male prelepe glave u svakom trenutku imaju fantastične, vanvremenske ideje koje jednostavno žele da sprovedu odmah ne razmišljajući o eventualnim opasnostima. Uspela sam da umirim nervozu neumornim pravljenjem kiflica i mafina za male istraživače.
Kada je osvanulo jutro događaja na pamet mi je pala Jungova rečenica – „Gde ti je strah, tu ti je zadatak“! Popila sam kafu, sačekala izveštaj sa rumunske granice, pogledala prognozu vremena po satima i probudila mladunče da se spremi za avanturu.
Sve je prošlo glatko, uz zabavu, učenje, smeh i radost! Naravno i po neki mali incident kako dolikuje predadoloscentskim avanturama, a kojih se više niko i ne seća.
Deca su uživla pre i posle potrage za blagom igrajući fudbal, jurke i trčeći slobodno. Dečiji umovi su fantastični i u mnogome slobodniji od naših, upravo zbog toga im je potreban kontakt sa prirodom i prostor da rašire krila. Nije uvek i u svakom trenutku lako promovisati takve vrednosti ličnim primerom. Ali… Ko je rekao da treba da bude lako?
Nema boljeg načina da završim pisanje od navođenja Zoranovih reči: „Plivanje se uči u vodi, crtanje na papiru, a o prirodi se uči u prirodi.“
Nataša, AKA Chupa, večni optimista i borac za pravdu. Obožava kada kuća miriše na kolače. Bavi se marketingom i PR-om. Uživa u porodičnom životu i iskreno veruje da će ljubav pobediti sve!
