Karbonado, često poznat kao ‘Crni dijamant’, je prirodni polikristalni dijamant koji se nalazi u aluvijalnim naslagama u Centralnoafričkoj Republici i Brazilu. Karbonado je prvi put prepoznat kao oblik polikristalnog dijamanta još u 1840-im godinama, kada je otkriven i eksploatisan u Brazilu, Južna Amerika.
Od tada je pronađen i na drugim mestima, kao što su Venecuela, istočna Australija i regija Ubangui u Centralnoafričkoj Republici, gde je poznat kao ‘ugljen’. Materijal koji se naziva jakutit, možda povezan sa karbonadom, nalazi se u Rusiji. Njegova prirodna boja je crna ili tamnosiva, i porozniji je u poređenju sa drugim dijamantima.
Za razliku od drugih prirodnih polikristalnih dijamanata, karbonado nema inkluzije koje potiču iz Zemljinog omotača, a vrednost njegovog izotopa ugljenika je veoma niska. Pored toga, karbonado pokazuje snažnu luminescenciju (foto-luminescenciju i katodoluminescenciju) izazvanu azotom i prazninama koje postoje u kristalnoj rešetki. Analiza luminescencije sugeriše da su radioaktivne inkluzije postojale u procesu formiranja karbonada. Ove i druge karakteristike koje razdvajaju karbonado od ostalih dijamanata izazivaju pitanja o poreklu karbonada.
Generalno se javlja u tamnim masama nepravilnog poliedralnog oblika, crne, smeđe ili tamnosive boje, sa tupim smolastim sjajem; i lomi se sa granularnim prelomom, svetlije boje, i u nekim slučajevima veoma slično finozrnatom čeliku. S obzirom na to da je blago ćelijske strukture, njegova specifična težina je nešto manja od kristaliziranog dijamanta.
Ranije bezvredan, dobio je na značaju sa uvođenjem Leskotovih dijamantskih bušilica i sada je izuzetno vredan za montiranje u čelične krune koje se koriste za dijamantsko bušenje.
Kolekcionari vole i ovakve dijamante pa je potražnja za njima povećana u kolekcionarskim krugovima. Ono što je bitno napometnuti je da najveći procenat crnih dijamanata koji se nudi na tržištu, tretirano, radijacijom ili toplotom!
