Krokoit je mineral hromata olova, prepoznatljiv po svojoj briljantnoj narandžasto-crvenoj boji. Ovaj mineral je izuzetno toksičan i može biti štetan ako se proguta ili udahne. Pored toga, crocoit je zapaljiv i može spontano da se zapali kada je izložen toploti. Ovaj redak mineral se obično nalazi u hidrotermalnim žilama i oksidisanim ležištima olova.
Prepoznatljiv po svojoj jarkoj boji, potiče iz okruga Dundas na Tasmaniji, Australija, koji je glavni izvor kvalitetnih uzoraka ovog minerala. Ovaj redak hromat olova nalazi se u oksidacionoj zoni ležišta olova, naročito u područjima gde se nalaze ultrabazične stene bogate hromom.
Prvi put je otkriven u rudnicima Berezovsk u blizini Jekaterinburga u Uralu 1766. godine. Naziv “crocoise” dao mu je F. S. Beudant 1832. godine, inspirisan grčkom rečju κρόκος (krokos), što znači šafran, aludirajući na njegovu boju. Kasnije je naziv promenjen u “crocoisite”, a potom u crocoit.
Geološki uslovi i formiranje Retkost crocoita povezana je sa specifičnim uslovima potrebnim za njegovo formiranje: oksidaciona zona ležišta olova i prisustvo ultramafičnih stena kao izvora hroma (u obliku hromita). Oksidacija Cr³⁺ u CrO₄²⁻ (iz hromita) i razlaganje galene (ili drugih primarnih minerala olova) ključni su procesi za formiranje crocoita. Ovi uslovi su relativno neuobičajeni, što objašnjava njegovu retkost.
Izuzetno je tražen među kolekcionarima minerala zbog svoje upečatljive narandžasto-crvene boje i kristalnog izgleda, koji se često pojavljuje u dugim, tankim prizmatičnim kristalima. Njegova retkost i specifični uslovi potrebni za formiranje doprinose visokoj vrednosti na tržištu. Iako je toksičan zbog prisustva olova i hromata, njegova lepota i unikatnost čine ga neodoljivim za entuzijaste i kolekcionare širom sveta.
Još neke od uzoraka krokoita iz naše kolekcije možete pogledati na ovom linku.
