Karbonatne sedimentne stene, čiji je glavni predstavnik krečnjak, imaju značajan udeo u građi Zemljine kore. Zbog svoje velike primene (u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, farmaciji i medicini, proizvodnji stakla i čelika, plastike, papira, boja i lakova, u građevinarstvu i arhitekturi i drugo), karbonatne stene možemo smatrati ‘dragim kamenom’ među nemetaličnim mineralnim sirovinama.
Karbonatne sedimentne stene (krečnjak u širem smislu, dolomit, bigar, mermerni oniks, pisaća kreda, laporac kao karbonatno-glinovita stena) nastaju precipitacijom iz slanih i slatkih voda, najčešće biohemijskim procesima. Iako naizgled jednoličnog sastava i načina pojvljivanja, ove stene pokazuju izuzetan petrodiverzitet, koji se makroskopski posebno ogleda u variranju boje, strukture i teksture, dok se u mikroskopu uočavaju brojni sastojci (podeljeni na dve osnovne grupe: ortohem i alohem). Zahvaljujući svojoj hemijskoj neotpornosti, u karbonatnim terenima (na primer, Dinaridi) se u procesima površinskog raspadanja formiraju kraški oblici reljefa (jame, pećine, vrtače, škrape). S druge strane, „životni ciklus“ karbonata podrazumeva i njihovu metamorfozu u uslovima kontaktnog metasomatizma kada od njih nastaju metamorfne stene skarnovi i u uslovima regionalnog metamorfizma kada se formiraju mermeri.
Predavanje je organizovano u okviru pratećeg programa međunarodne manifestacije „Mozaik malog formata XVIII“ (Mala galerija ULUPUDS-a, 10-23. oktobar 2023) čiji je autor akademski slikar i mozaičar mr Petar Vujošević.
Petrolog, redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu; u večitom traganju za novim: rečima, predelima, kamenom. Pronašla se i u Marakešu i u Sjenici, na Rtu dobre nade i na Prlovima, u skitanjima i sitnicima. A još uvek traga za sobom… u mozaicima, na primer.
