Avaj, došao je red i na mene da nešto napišem. Kako sam se uključila? Pri tome ne mislim na šteker iako bi i to pisanije bilo legitimno ako uzmete u obzir moju frizuru. Namerno ne koristim termin priključiti, pročitaćete i zašto.
U dvadesetim i „mladim tridesetim“ sam, kako i dolikuje, konzumirala urbane sredine i poprilično lepih i manje lepih stvari tipičnih za ova okruženja. U nekom trenutku počela sam da se primičem granici zasićenja, osećala sam da mi nedostaju otvoren prostor i boje. Sredinom tridesetih se desio najlepši događaj u porodici Lazić, postala sam mama najmlađeg člana gemhunters-a, Jovana, ljubi ga majka.
Mladunče podrazumeva poptpunu promenu životnih navika i brzinom svetlosti menja ono što ste bili i kako doživljavate sebe i svet oko sebe. I baš u tom haosu nastanka novog sveta, identifikovala sam (između mnogih novootkrivenih potreba) i potrebu da ponovo uspostavim kontakt sa prirodom.
David je već uveliko bio u vodama kolekcionarstva a njegovo interesovanje za svet minerala, poludragog, dragog kamenja i fosila u punom sjaju.
Interesantno je da sam dok sam bila u drugom stanju imala običaj da stojim pored vitrine i gledam u kamenčiće kao hipnotisana.
Dok je Jovan bio mali, porodično smo provodili vreme u prirodi ali razume se, nismo išli zajedno na terene. Tokom tri godine, sa nestrpljenjem smo čekali tatu da se vrati iz lova i da nam priča sve do detalja. A onda je osvanuo taj dan! Svo troje smo porasli dovoljno da krenemo u prvu gemhunt porodičnu avanturu. O tome kako je izgledalo pakovanje i pretpostavci da su slučajni prolaznici mislili da se selimo pričaćemo nekom drugom prilikom.
Dok smo uživali u milom jesenjem suncu, zlatno crvenim nijansama drveća i vanzemaljskoj zelenoj boji opala u Ramaći, neopisiva toplina usadila mi se u srce i dušu. Osvestila sam želju da tako želim da živim. I baš tu i tada, rame uz rame, tj. čekić uz čekić sa onima koje najviše volim vratila sam se prirodi. Pogled na zadovoljna lica muškog dela publike i opuštenost poput bestežinskog stanja navele su me da se uključim u planetarni tim bezuslovnih poštovalaca i ljubitelja prirode.
Termin “priključite se” mi zvuči pasivno, posmatrački, stihijski… Mojoj prirodi više leži proaktivan stav. Volim i poštujem, dakle hoću da se uključim, ne samo da gledam posmatram i uživam, već i da čuvam, branim i dam svoj doprinos da se lepe priče šire dalje i inspirišu nas da zajedno činimo dobra dela.
Moram da spomenem da se ovaj koncept usadio i u moj profesionalni život. Obzirom da se bavim marketingom i pr -om aktivno sam počela da radim na projektima koji utiču na podizanje svesti o određenim problemima društvene zajednice, a koji imaju za cilj da pomognu određenoj ciljnoj grupi i da jedan mikro deo univerzuma učine boljim.
Kad god naiđem na prepreku, podsetim se čuvene, već pomalo izlizane rečenice „Ako želiš da menjaš svet, počni od sebe.“ Vratimo sjaj ovoj misli, ne dozvolimo da se ofuca kao fraza koja se često izgovara a ne znači ništa.
U toku samo jednog dana dodirnemo svoje pametne telefone x puta. Pokušajte da izbrojite koliko uređaja koristite u toku dana. Utonuli smo u komoditet savremenog načina življenja i tehnologija, a ostali smo dužni prirodi.
Zato, hajde da se uključimo u prirodu, život, porodicu. Hajde da se uključimo iz sve snage u ono što volimo!
Ja hoću! Obećala sam sebi i prirodi onog jesenjeg dana u Ramaći.
A obećanja se ISPUNJAVAJU!
Nataša, AKA Chupa, večni optimista i borac za pravdu. Obožava kada kuća miriše na kolače. Bavi se marketingom i PR-om. Uživa u porodičnom životu i iskreno veruje da će ljubav pobediti sve!
