Zlato je jedan od prvih metala koje su koristile praistorijske kulture. Njegov latinski naziv je aurum, odakle potiče hemijski simbol Au, koji je uspostavio Jöns Jakob Berzelius kada je uveo sistem hemijskih simbola početkom 19. veka.
Zlato je prirodni hemijski element i plemeniti metal, dugo cenjen zbog svoje retkosti, lepote, otpornosti na hemijske uticaje i izuzetne obradivosti. Pošto se nalazi u prirodi u elementarnom stanju (samorodno), ima relativno nisku tačku topljenja (1064,18°C) i izuzetno je duktilno i kovno – može se razvući u veoma tanke listiće ili žice.
Zbog ovih osobina, čovečanstvo ga koristi hiljadama godina.
Zlato se koristi kao standard u monetarnim sistemima (nekada putem zlatnog standarda), široko se primenjuje u proizvodnji nakita, elektronike (gde njegova odlična provodljivost i otpornost na koroziju nadoknađuju visoku cenu), stomatologiji i u nekim posebnim fotografskim i medicinskim aplikacijama.
Samorodno zlato najčešće je hipogenog porekla – formira se duboko u zemljinoj kori iz hidrotermalnih rastvora, uglavnom u kvarcnim žilama. Nageti (zlatne grude) nastaju primarno u hidrotermalnim uslovima, ali se mogu dodatno oblikovati procesima površinskog vremenskog uticaja, hemijskog trošenja i transporta u sedimentima (Hough et al., 2007).
