„Pronašao sam dijamant“, „pronašao sam meteorit“, „pronašao sam zlato“… Ovakve i slične izjave smo imali prilike nebrojeno puta da čujemo za sve ove godine bavljenja hobijem. One obično dolaze od početnika ili onih koji se uopšte ne bave kolekcionarstvom. Takva je ljudska priroda-uvek očekujete da ste baš Vi pronašli neki komad koji će Vas preko noći obogatiti.

Stanje stvari u realnosti je mnogo kompleksnije. Za više od deceniju i po bavljenja hobijem i stotine upita da „potvrdimo“ da li je uzorak koji imaju zaista nešto vredno, ni jedan jedini put se nije ispostavilo da vlasnik „tog nečega“ ima baš ono što je možda i godinama ili decenijama priželjkivao da bude. Ne tvrdim da i to nije moguće, ali u moru bezuspešnih nadanja izgubi se možda i po neki „pravi biser“.

Najčešći promašaji u procenjivanju uzoraka su, kako to obično biva, baš oni koji zvuče kao neki od najvrednijih. Tako imamo top listu najčešćih promašaja.

1. Zlato
2. Dijamant
3. Meteorit
4. Opsidijan

„Zlato za budale“

Iako se izvorno termin “Fools gold” odnosio na mineral koji izgleda slično zlatu, ali je zapravo neuporedivo jeftiniji – PIRIT, danas se koristi da označi i svako prividno blago koje se na kraju ispostavi kao bezvredno ili neuporedivo manje vrednosti od očekivane. Mi ćemo ostati vezani za tradicionalan termin, odnosno kada se za pirit pomisli da je zlato.

Pirit je mineral koji ima sjajnu, metaličnu, zlatastu površinu, zbog čega ga ljudi često greškom zamene za pravo zlato. Međutim, za razliku od pravog zlata, pirit nije plemeniti metal.

Ljudi koji se bave ispiranjem zlata vrlo dobro znaju razlike ali za sve buduće entuzijaste ili one koji nisu sigurni šta imaju u rukama, prilažemo nekoliko kratkih stavki kako da naprave razliku:

1. Boja

Zlato je karakteristično žute boje, dok je pirit često svetložut ili zlatno-smeđe boje. Pirit može imati više nijansi, ali nikada neće biti čisto zlatne boje kao pravo zlato.

2. Sjaj

Zlato ima mekši, intenzivniji sjaj koji se ne menja pod različitim uglovima svetlosti. Pirit ima sjaj koji podseća na metal, ali može varirati i izgledati više “hrapavo”.

3. Tvrdoća

Zlato je relativno mekano i može se ogrebati pomoću noža ili nokta. Pirit je znatno tvrđi i obično ne može biti ogreban noktom.

4. Specifična težina

Zlato ima veću specifičnu težinu od pirita. Možete koristiti vagu da uporedite težinu uzorka sa poznatom težinom zlata.

5. Hemijska reakcija

Pirit sadrži gvožđe i sumpor, dok je zlato plemeniti metal. Možete koristiti kiselinu (npr. koncentrovana sumporna kiselina) da testirate uzorak. Zlato ne reaguje sa kiselinom, dok će pirit proizvesti sumpor-dioksid gas.

NAPOMENA: Zapamtite da je najsigurniji način da razlikujete ova dva minerala da se posavetujete sa stručnjakom ili koristite specijalizovane testove. 

„Imam dijamante, našao sam ih lično“

„Moj (kineski) detektor dragog kamenja (koji košta čitavih 8 i po eura sa poštarinom) mi signalizira da imam dijamant“! Zar ovakva izjava samom vlasniku „tog nečega“ nije dovoljna da se zapita da li zaista ima dijamant?! Nešto što vredi kao par flaša soka će vas obavestiti da posedujete nešto što potencijalno vredi kao omanja fabrika sokova?! Dakle, ZABORAVITE jeftine detektore. Oni ne služe ničemu osim da trgovcu koji vam ga je prodao obezbedi one dve flaše soka. Pravi detektori i instrumenti za identifikaciju dijamanata koštaju od par stotina do par stotina hiljada dolara i uz njih je potrebno neverovatno znanje da bi uopšte mogli da se koriste!

„Ne, prijatelju, NEMAŠ DIJAMANT! To je kvarc!“ Neretko je ovo jedan od ogovora koji sve teže pišem kada mi neko postavi pitanje sa predubeđenjem da je multimilioner.

Iako je u 99.9% slučajeva kojima smo lično prisustvovali, umesto dijamanta bio kvarc, postoji jedan mali procenat gde takođe nije bilo ni reči o dijamantima ali se radilo o topazu ili belom safiru. Evo još nekih minerala/materijala gde može da se napravi greška. Oni jesu mnogo ređi od jednostavnog kvarca koji je najčešća zabuna, ali vredi ih pomenuti.

Kubični cirkon (CZ): Veoma je popularan zbog svoje sličnosti sa dijamantom u sjaju i prozirnosti. Međutim, CZ je mekši od dijamanta i vremenom može izgubiti sjaj.

Moissanit: Ovaj materijal je skoro jednako tvrd kao dijamant i ima sličan indeks prelamanja svetlosti, što mu daje sličan sjaj. Moissanit je takođe poznat po tome što ima više “vatrenosti” od dijamanta.

Beli safir: Iako je manje sjajan od dijamanta, beli safir se koristi kao zamena zbog svoje tvrdoće i trajnosti.

Beli spinel: Ima sličan izgled kao dijamant ali ne pruža isti nivo sjaja i “vatrenosti”. Spinel je takođe mekši od dijamanta.

Beli topaz: Često se koristi kao zamena zbog svoje dostupnosti i niske cene, ali nije toliko tvrd ni sjajan kao dijamant.

Svaki od ovih materijala ima različite fizičke i optičke osobine koje utiču na njihovu upotrebu kao zamene za dijamante.

„Znam da je meteorit, ali da proverim“

Jedno od omiljenih „blaga“ su meteoriti i u najvećem broju slučajeva njihovi vlasnici nisu kolekcionari nego arheo amateri ili slučajni pronalazači. Ova grupa ljudi posebno zna da se naljuti kada se sudari sa realnošću i shvati da u ruci drži šljaku.

Kada bismo racionalno razmišljali, već samim tim što arheo amateri obilaze lokalitete gde su nekada bile nasobine (i rudnici), sasvim je očekivano da će pre pronaći šljaku od topljenja ruda nego meteorit koji je baš tu pao i čekao njih hiljadama godina.

Šljaka često ima vrlo grubu spoljašnjost, što je neobično za stenovite meteorite. Mnoge šljake sadrže metal zbog neefikasnog odvajanja metala od rude, pa će privući magnet.

Da biste napravili razliku između šljake i meteorita, možete koristiti sledeće metode:

Magnetni test: Mnoge šljake sadrže metal koji privlači magnet, dok neki meteoriti mogu biti nemagnetni.

Vizuelna inspekcija: Šljake često imaju staklast izgled i sadrže vezikule (gasne mehuriće), dok meteoriti obično nemaju ove karakteristike.

Test ogrebotine: Ako ogrebete sumnjivi meteorit na keramičkoj površini (strana koje nije sa glazurom), ne bi trebalo da ostavi trag.

Test težine: Meteoriti su obično teži od kamenja slične veličine zbog visokog sadržaja metala, što može biti mač sa dve oštrice  jer i šljaka ima metale.

Test strukture: Ako sumnjivi meteorit izgleda kao sunđer, sa puno malih rupa, verovatno je vulkanska stena ili šljaka zemaljskog porekla.

Meteoriti su posebna tema čak i za kolekcionare, i koliko delovalo jednostavno, zapravo je vrlo kompleksna priča i nerado odgovaramo na pitanja da damo svoje mišljenje o čemu se radi. Ni jednom do sada lično nismo upoznali “pronalača” meteorita koji je imao dokument na osnovu koga je moglo nedvosmisleno da se zaključi da je „to zaista to“!

„Opsidijan, oBsidijan, vulkansko staklo…“

Očekujem da će se uskoro javiti i neki vlasnik „Dragonglassa“, kao što za opsidijan govore u popularnoj seriji „Igra prestola“. Kako god ga zvali, osim želje da su pronašli opsidijan, vlasnici ovih uzoraka ih pronalaze na lokalitetima koji su u geološkom smislu nemogući. Teoretski postoji mogućnost da se radi o vulkanskom staklu pronađenom na nekom arheo lokalitetu, i da je on svojevremeno došao ko zna odakle. Međutim, imali smo situacije kada su se javljali ljudi koji su pronašli „brda opsidijana“.

Artefakti od opsidijana su pronađeni na lokalitetu Vinča-Belo Brdo u Srbiji. Međutim, analize su pokazale da je ovaj opsidijan došao iz Karpatskih izvora, a ne iz lokalnih izvora u Srbiji. Nema potvrđenih lokalnih izvora opsidijana u centralnom Balkanu.

Najčešći materijali koji se mešaju sa opsidijanom uključuju:

1. Staklo: Veštački proizvedeno staklo može izgledati vrlo slično opsidijanu, posebno ako je obojeno. Ono je ujedno i glavni „krivac i odgovorni“ za razočarenje vlasnika istih.
2. Crni Turmalin: Ima sličnu boju i može se pomešati sa opsidijanom, posebno ukoliko je uzorak bez jasno definisanog kristalog rasta, izlomljen.
3. Crni Oniks: Često se meša sa opsidijanom zbog slične crne boje.
4. Jet (gagat): Organski materijal koji je često sjajan i crn.

Kako razlikovati pravi opsidijan od sličnih materijala:

1. Tekstura i površina:

   – Opsidijan je staklast i ima vrlo glatku površinu kada se polira.

   – Oniks i turmalin često imaju finije linije ili trake unutar kamena.

2. Prozirnost:

   – Opsidijan može biti blago proziran kada se drži prema svetlu.

   – Crni oniks i bazalt su obično potpuno neprozirni.

3. Težina:

   – Opsidijan je lagan u poređenju sa mnogim drugim kamenjem iste veličine.

4. Lomljivost:

   – Opsidijan se lomi sa oštrim ivicama, često u školjkastim uzorcima.

   – Staklo se lomi na sličan način, ali prirodno kamenje poput oniksa i turmalina ima drugačiji obrazac loma.

5. Tvrdoća:

   – Opsidijan je relativno mekan sa tvrdinom od oko 5-5.5 na Mohsovoj skali.

   – Oniks i turmalin su tvrđi, dok je staklo uglavnom slične tvrdoće.

6. Specifična težina:

   – Opsidijan ima specifičnu težinu od oko 2.4-2.6.

   – Ovaj parametar može varirati kod drugih minerala, što može pomoći u razlikovanju.

„Nije zlato sve što sija“

Ima još nebrojeno “bisera” u vidu pronađenih uzoraka, ali su ređi od ovih koje smo naveli, pa ćemo listu tako i završiti.

Zaključak je upravo onakav kakav je i naslov ovog teksta, a koji je naša izreka definisala idealno za tematiku o kojoj smo pisali. Ako racionalizujemo situaciju, pa ponešto i naučimo pre preranih zaključaka, onda greške koje smo naveli, a koje su na ovim prostorima izuzetno česte, ne bi morale ni da se dešavaju.