„U naše vreme, toga nije bilo.“ Nisam verovala da ću biti od onih koji izlaganje na određenu temu započinju ovom rečenicom. Vremena se menjaju i mi se menjamo.
Kada smo bili klinci, postojala su određena pravila lepog kućnog vaspitanja. O nemilim pokušajima zaobilaženja istih iz bilo kog razloga i strogim kaznenim merama roditelja pisali smo pokajaničke tomove ličnih dnevnika. I upravo zbog te stroge kaznene politike postali smo ljudi.
Prema kućnim prijateljima i poznanicima odnosili smo se sa dubokim poštovanjem. Obraćali smo im se gotovo uzvišenim tonom sa „Čika“ i „Teta“.
Naša mala putujuća družina ima čast i zadovoljstvo da tokom avantura upozna različite ljude svih generacija. Često napomenjimo da je to zapravo i naše najveće blago. Tako smo na povratku sa jednog porodičnog putovanja upoznali našeg Čika Zorana.
Postoje ljudi koji te osvoje u onih prvih 5 sekundi. Stisak prijateljske ruke, pogled u bistre plave oči i to je to. Brzinom svetlosti Zoran je postao Naš čika Zoran.
Proveli smo zajedno deo dana sa Zoranom Ristanovićem iz Užica, okruženi prelepom prirodom u ataru sela Skržuti. Čika Zoran nas je prvo odveo u šumu da tražimo gljive. Iako smo pronašli tek po neki vrganj i zaostalu borovnicu, uživali smo u mirisu šume i istraživanju, za nas nepoznatog predela. Joca, inače opušten tip, ali i dete koje itekako oseća energiju ljudi, nije se odvajao od čika Zorana, idući tik uz njega tokom cele potrage.
Potom je usledio predah uz okrepljenje na terasi čika Zoranove vikendice. Taj trem je za nas bio kao neko fantastično mesto u paralelnom univerzumu gde vlada apsolutni mir. Predeo koji nudi odmor u svakom smislu. Trenutak u kome možeš slobodno da dišeš i da čuješ sopstvene misli. (Inače, ovaj zen je nemoguće postići u gradskoj sredini, naročito u Beogradu.)
Čika Zoran priča fakntastične priče o svojim avanturama, ljudima koje je upoznao, mestima koje je posetio, spomenicima, istoriji. Dok je pričao, i mi nazovi odrasli, smo samo treptali. I taj treptaj nam je bio suvišan. Želeli smo da upijemo sve, od magije tog mirnog mesta do svake reči i detalja koje je čika Zoran melodičnim tonom i sa neverovatnim mirom izgovarao.
Posle predaha, krenuli smo u „branje fosila“. Ljubiteljima hobija je poznato šta je “branje”, bilo da su u pitanju fosili ili pak minerali. Za manje upućene, to su lokaliteti za koje nema smisla koristiti izraz traženje. U pitanju su ograničeni prostori na kojima bukvalno hodate po višemilionski starim primercima i sve što je potrebno je da se sagnete i sagledate čitav jedan svet. Skupljali smo stotinama miliona godina stare turitele i ostale “okamenjene spomenike” nekadašnjih morskih životinja.
Dan je odmicao brže nego što smo želeli. Svakodnevica je nestrpljivo čekala skrivena u smogu Beograda. Morali smo da krenemo. Na rastanku smo se izgrlili sa našim Čika Zoranom onako kako se grlimo sa najmilijima, zahvalni što nas je put doveo do njega i što smo imali priliku da ga upoznamo.
Svako putovanje nas menja, neko manje neko više. Ovo poznanstvo je svakoga od nas oplemenilo na poseban način. Inače, Čika Zoran je išao peške od Užica do Boke, preko brda i planina do mora. Toliko je fantastičan! Dešava se da kada smo na zahtevnim terenima, nekome od nas bude teško, pa i zakuka, setimo se Čika Zorana. Te tada kao jurišni poklič neko kaže: „Ne kukaj, furamo dalje, seti se da je Čika Zoran išao na more peške!“
Na putu do Beograda, zateklo nas je nevreme. Svako je utonuo u svoje misli. Setila sam se Mome Kapora i priče o najgorim vremenima: “Otkako znam za sebe, uvek sam živeo u najgorim vremenima. Nikad u dobrim. Uvek je sve bilo skuplje nego prošle godine, uvek su porezi bili veći nego lani a vino lošije nego ikad. Leta su nekad bila leta a zime zaista zime… Ako promeniš nešto u sebi sledi promena vremena oko tebe. Ljudi su bili pošteniji, vazduh čistiji, a današnje meso nije ni prineti onom mesu…“
Susret sa Čika Zoranom mi je pomogao da shvatim da je baš ovo vreme naše vreme i da će naš mikro svet biti baš onakav kakav želimo sve dok putem idemo otvorenog srca puštajući u njih divne ljude kakav je naš čika Zoran.
Čika Zorane, hvala!
Nataša, AKA Chupa, večni optimista i borac za pravdu. Obožava kada kuća miriše na kolače. Bavi se marketingom i PR-om. Uživa u porodičnom životu i iskreno veruje da će ljubav pobediti sve!
