„Vezuv“ u Istočnoj Srbiji – Potoj Čuka
Potoj Čuka

„Vezuv“ u Istočnoj Srbiji – Potoj Čuka

Dugo smo odlagali odlazak na ovaj fenomenalni lokalitet u Istočnoj Srbiji, a onda je osvanuo dan D za Potoj Čuku! Zapravo, odabrali smo odličan tajming. Bio je početak oktobra. Generalno, rana jesen je odlično vreme za lov na kristale. Vegetacija se umiruje, temperature su idealne a dan još uvek traje dovoljno dugo.

Još uvek pamtim prvi kontakt za ovim lokalitetom. Prvo sam o njemu slušao od prijatelja, saborca gemhuntera Miloša Panića, a onda sam se naravno bacio na istraživanje. Stalno mi je u glavi odzvanjalo „Vezuvijan. Otkriven u izlivima Vezuva“. Zar to nije dovoljan „hint“ da jedan lovac na kristale odlučno krene u sledeću avanturu?

Da se ne ponavljam, samo ću reći da je razvojni put od ideje do realizacije terena manje-više tekao kao i obično – besomučna priča sa ljudima koji su iz tih krajeva, čitanje dokumentacije, gledanje satelitskih snimaka. Ono što je u ovom slučaju bila olakšavajuća okolnost je to što je Miloš već više puta bio na lokalitetu, te nije bilo bojazni da ćemo promašiti tačku koja je bogata mineralima.

Istok Srbije je prelep na neki poseban način. Oštar, nemilosrdan a ipak fantastičan, Zapad pruža neke drugačije slike i prilike dok je Istok pak nekako „blaži“ a opet pokazuje svu snagu i silu koju nose sve te planine kojima je protkan. Živopisan, šaren, bogat zelenilom i kada je dan sunčan, pokazuje svu svoju bajkovitost čak i ako ste samo u prolazu.

Na našoj avanturi istok je upravo bio takav kakvog sam ga opisao. Osunčan i prelep. Pitom.

Pošto smo za lokalitet imali sigurnu tačku, odlučili smo da do samog brda ne žurimo, već uz razgovor i laganu vožnju kroz prelepe predele, usput obiđemo još neke kopove gde ima finog kalcita i fosila. I tako… Red vožnje, red priče i opušteno pregledanje novih potencijalno dobrih terena. Prijateljstva koja sam stekao tokom svih ovih godina „kopanja i traženja“ su najvrednije blago. Svaki novi lov sa nekim od mojih gemhuntera produbljuje ne samo vezu sa prirodom, već i onu podjednako važnu – vezu čoveka sa čovekom.

Da se vratimo na teren.

Kilometar po kilometar, stigosmo i do tog prelepog kraja, nedaleko od Žagubice, gde se rađaju minerali koji su se proslavili prvo u Italiji, pa u Švajcarskoj, Rusiji, Meksiku, SAD itd. A dobili su ime po jedinom aktivnom vulkanu u kopnenoj Evropi, Vezuvu, gde je prvo i pronađen.

Posle tradiocionalnog selfija pred početak akcije, krenuli smo u šumu i već na prvim koracima pronašli smo jedno „čudovištance“, većih dimenzija, perfektne kristalne forme, ali u steni ozbiljnih gabarita. Odlučili smo da ga ostavimo do povratka a da onda odlučimo da li bezbedno možemo da izvučemo mineral a da ga ne oštetimo.

SAVET: Kada niste sigurni da li možete da izvučete iz stene neki lep kristal ili fosil, najbolje je da ga ni ne dirate. Obično se desi da ishod bude negativan. To je nešto što savesni i ozbiljni lovci na kristale ne mogu da priušte ni sebi ni prirodi. Jednostavno, ne dirajte minerale koje možete uništiti. Ako ih je priroda čuvala milionima godina, moćiće to i dalje i bez vas.

Potoj Čuka je u brdsko-planinskom predelu i samim tim je teren koji je potencijalno nezgodan čak i za iskusne lovce. Zaista je jako strm, relativno nepristupačan i lagano se može desiti da proklizate. Lagao bih kada bih rekao da i mi nismo u više navrata imali kratko sankanje po kamenju. Koliko god čovek imao iskustva, mala nepažnja može da ga košta koje ogrebotine, ili, daleko bilo, neke ozbiljnije povrede. Mi smo bili dobro pozicionirani, pažljivi, kao i uvek, pa je proklizavanje bilo minimalno.

Nastavismo da istražujemo, vadimo lepe kristale vezuvijana, ali i granata. Određeni granati, poput almandina, jesu jako rasprostranjeni, ali Potoj Čuka, iako po tome manje popularna,  iznedrila je i jako lepe granate i to andradite i grosulare. Imali smo sreće da pronađemo i jedne i druge, i da nastavimo da vadimo vezuvijane.

Iz pera stručnjaka: „Grosular se nalazi uglavnom kao proizvod kontaktnog ili regionalnog metamorfizma nečistih krečnjaka. Andradit se pojavljuje u geološkim sredinama sličnim grosularu. Može biti rezultat metamorfizma nečistog krečnjaka.“

Našu avanturu i dobar lov prekinula je priroda malo pre zacrtanog roka. Naime, ostali bismo do samog mraka da nije krenuo da duva toliko hladan i nemilosrdan vetar, da smo u jednom momentu morali da odustanemo. Ali, prirodi je oprošteno.

 „Sve u rok službe“ – reče Miloš. I u pravu je. Mi koji se ovime bavimo više od decenije, vrlo dobro znamo kako vreme na terenu zna da prevari, kako su planine ćudljive i nepredvidive. Za tren oka se može promeniti situacija i da od lepog sunčanog dana doživite udar nekog lokalnog „tajfuna“ ili provalu oblaka o kojoj ću pisati u nekoj od narednih priča, sa jednog drugog lokaliteta.

Sećate se onog vezuvijana sa početka priče? Pred sam polazak ka kolima, i procene o sigurnosti ishoda, odlučili smo da ipak odvojimo deo stene sa tim lepotanom italijanskog imena. Dobra procena, koncentracija, odlučni i precizni udarci na sigurnoj udaljenosti od kristala rezultirali su da se u jednoj od mojih vitrina nalzi prelepi uzorak koji će me uvek podsećati na divan oktobarski dan, negde u brdima istočne Srbije, koja nas je lepo ugostila i nagradila.

David Lazić

Po vokaciji umetnik i IT stručnjak. U duši prirodnjak, avanturista i GemHunter. Posvećen porodici, prijateljima i prirodi. Ponosni osnivač GemHunters.rs

Napišite komentar