Prethodna godina obeležena pandemijom, ograničenim kretanjem, smanjenjem socijalnih kontakata sve nas je vratila prirodi. Livade, šume, reke, jezera, planine, mesta su gde smo se ponovo osećali spokojno i slobodno. Ti trenuci bili su blagorodni za naše pihičko i fizičko zdrvlje.
Ono što svakako ne smemo zaboraviti jeste da u tim momentima zaštitimo našu kožu. Sunčevi zraci su neophodni za život i prirodnu sintezu vit D (15 min dnevno), ali svakako treba naći meru i zaštititi se od prekomeronog izlaganja suncu i posledica koje ono donosi. Zapamtimo da se na svim delovima tela izloženim suncu vide znaci fotostarenja (fleke, bore, hrapava koža, prošireni kapilari, gubitak čvrstine i elastičnosti kože…) , pojavljuju se brojne benigne promene, raste rizik od nastanka i malignih tumora kože.
Tokom sunčanih pa i oblačnih dana (oblaci propuštaju i do 80% UV zraka) potrebno je koristiti zaštitu od sunca.
Preporuke za boravak u prirodi:
- Bebe i decu do 3 godine ne treba izlagati direktnom suncu.
- Imati fizičku zaštitu od sunca – šešir, kačket, naočare za sunce, odeću laganih materjala, ali gustog tkanja sa dugačkim rukavima i nogavicama. Zaštita se smanjuje sa vlažnošću odeće.
- Na otvorne delove kože nanositi preparate za UV zaštitom. Preparati širokog spektra UVB (UVB odgovorni za opekotine) i UVA zaštite (UVA odgovoran za aging – starenje kože). Potrebno je da preparat bude prilagođen tipu kože (akne, masna koža, rozacea, osetljiva koža, fotoosetljiva koža, hiperpigmentacije…). Postoje različite teksture (krema, emulzija, fluid, gel, ulje…). Korisnici radije ponavljaju nanošenje proizvoda čija im se tekstura dopada – prilagodite UV zaštitu sebi.
- Nanositi zaštitno sredstvo neposredno pre izlaganja. Namažite uši, zadnji deo vrata i stopala. Ponavljajti nanošenje svaka 2 h ili nakon izlaska iz vode ili intenzivnog znojenja.
- Nanositi dovoljnu količinu preparata. Optimalna primena je 2 mg preparata po 1 cm2 kože. Može se iskoristiti pravilo devetke – 9% telesne površine – kojim se telo podeli na 11 jednakih delova. Za 9% površine (npr.lice i vrat) dovoljna je količina kreme koja se nanese u dve linije na celu dužinu prsta odrasle osobe. Prosečno pojedinačno pakovanje od 200 ml dovoljno je za oko pet nanošenja na prosečnu površinu tela.
- Izbegavati izlaganje suncu vreme kad je sunce najjače- 11-17h.
- Pri prolasku kroz gustu travu i rastinje nosite uvučene pantalne u čarape. Time smanjujete mogućnost uboda insekata ili gmizavaca.
- Koristiti repelente – smanjiće mogučnost uboda insekta.
- Po povratku iz prirode detaljno pregledajte čitavu kožu i kosmate delove kože. Takođe je potrebno pregledati garderobu i kućne ljubimce.
Ako na neke od ovih saveta zaboravimao najčešći “trag” na našoj koži biće opekotine od sunca i polimorfna svetlosna erupcija, a u kontaktu sa biljkama phytophotodermatitis, kao i ubodi insekata.
Opekotine od sunca
Opekotine od sunca su jedna od najčešćih bolesti u ljudskoj populaciji. Nastaje pod dejstvom UVB zraka talasne dužine od 295-315 nm na kožu. Veća verovatnoća za nastanak opekotina od sunca je kad se zračenje reflektuje o pesak, vodu ili sneg. Crvenilo na koži nastaje 4-6 h sati nakon izlaganja suncu, najintezivnije je nakon 12-24 h, a počinje da bledi nakon 72 h. Crvenilo može biti praćeno otokom i malaksalošću. Kod težih oblika može doći do nastanka plikova na koži, kao i do pojave opštih simptoma kao što su povraćanje, povišena temperatura i glavobolja. Za lečenje lakših oblika dovoljno je samo hlađenje, dok kod težih oblika praćenih opštim simptomoma potrebno je potražiti pomoć lekara.
Polimorfna svetlosna erupcija
Polimorfna svetlosna erupcija je jedna od najčešćih formi fotodermatoza. Oko 20 % stanovništva ima PMSE. Najčešće se javlja u proleće i rano leto. Nastaje nakon jednog ili više sati izlaganja suncu. Češće se javlja kod žena. Najverovatnije se radi o 4. tj. kasnom tipu hipersenzitivne reakcije. Alergen još nije utvrđen, verovatno se radi o endogenom fotoindukovanom antigenu, indukovan najverovatnije UVA ili UVB spektrom ili ređe vidljivom svetlošću. Najčešće nastaju na licu, bočnim stranama vrata i gornjim ekstremitetima. Promene su praćene svrabom. Traju nekoliko dana, a pri ponovljenom izlaganju suncu pacijenti počinju da razvijaju imunološku toleranciju, tako da do kraja leta većina obolelih nema promene – fenomen „očvršćavanja“. Najčešća terapija su fotoprotektivni preparati.
Phytophotodermatitis
Mnoge biljke sadrže fototoksične supstance, najčešće su to furokumarini. Fototoksične biljke su šargarepa, peršun, celer, hrizanteme, pelen, medveđa šapa i mnoge druge. Kontaktom sa biljkama čiji sokovi sadrže velike količine fototoksičnih supstanci u kombinaciji sa sunčevom svetlošću na koži nastaje crvenilo, plikovi, često praćeni bolom, peckanjem i svrabom. Opisane promene nastaju isključivo na mestima dodira sa biljkom, najčešće su na licu, podlakticama i potkolenicama. Na mestu promena mogu ostati hiperpigmentacije.
Ubodi insekata
Ubodi insekata su jedna od najčešćih promena na koži tokom letnjih meseci. Promene na koži su u vidu crvenila i otoka centriranih ubodom. Ređe se javljau plikovi ili nekroza. Pomene su grupisane, često linearno raspoređene. Promene prolaze za 5-10 dana.
Ubodi krpelja
Krpelj je sitan parazit koji živi u zelenilu. Najaktivniji su od ranog proleća do kasne jeseni. Kada se zabode u kožu hrani se krvlju. Pojedini krpelj su zaraženi bakterijom Borreliom Burgdorferi kao i virusom koji izaziva encefalitis i ove mikorganizme može preneti čoveku. Borellia burgdorferi je uzročnik Lajmske bolesti.
Na krpelja ne treba stavljati nikakva sredstva, npr. alkohol, benzin, aceton, lak za nokte, med i slično. Ova sredstva će izazvati povraćanje crevnog sadržaja krpelja i zaražavanje B. burgdorferi koja se kod krpelja nalazi u crevnom sadržaju. Savetuje se da krpelja ukloni lekar. Krpelja treba izvaditi iz kože u toku prvih 24 časa, kako bi se smanjila verovatnoća prenošenja infekcije B. burgdorferi. Prvi simptom Lajmske bolesti je prstenasto crvenilo koje se širi oko mesta uboda (Erythema migrans). Ovaj simptom je prisutan kod 70% – 80% obolelih. Javlja se 3 – 30 dana posle uboda. Mogu se javiti i drugi ozbiljniji simptomi – malaksalost, bolovi u zglobovima, glavobolja, povišena temperatura, uvećanje limfnih čvorova, kasnije – atrofija kože, artritisi, kardiološke tegobe…
Kada se primeti crvenilo prstenastog izgleda potrebno je što pre posetiti lekara.
Uživajte u prirodi i brinite o sebi i svojim najmilijima.
Specijalista dermatovenerologije. Voli ljude, svoju profesiju i prirodu. Bavi se i estetskom dermatologijom i tako pomaže ljudima da budu zdravi, zadovoljni i lepi.
