You are currently viewing Svetski, a iz Stragara

Svetski, a iz Stragara

Danas pričamo o jednom sjajnom čoveku, izuzetnom kolekcionaru minerala i pravom domaćinu. Većina je već po naslovu mogla da nasluti o kome se radi, a za one koji eventualno još uvek ne znaju za Branislava Pašajlića, evo prilike da se malo bolje upozna sa našim dragim prijateljem.

Branislav je po struci geolog i ceo život je bio u kontaktu sa mineralima. Dok je radio u Trepči, posmatrajući neke kolege koje su isključivo skupljale minerale, odlučio je da se i on upusti u ovaj fantastičan hobi. Već decenijama prikuplja izuzetne primerke minerala koji bi mogli da krase muzeje širom sveta. Po  ličnom utisku, rekao bih da su minerali Trepče i dalje Branislavovi favoriti, iako ima uzorke iz celog sveta.

Svojom profesijom Branislav se bavio i u Libiji, Zambiji, Gvineji, Angoli a u Francuskoj je upoznao i svoju suprugu Solanž, sa kojom sada živi na imanju u Stragarima, u blizini Kragujevca. Moram da podelim utiske – Solanž i Branislav baš uživaju u životu i to smo bili u prilici da primetimo već onog trenutka kada smo im došli u posetu.

Druženje smo započeli neobaveznom pričom, menjali teme, ali je ipak osnova uvek bila upravo naša zajednička strast – kolekcionarstvo. Krenuli smo od priča koje minerale gde možemo nabavljati, preko diskusije o lokalitetima kod nas ali i u svetu, pa sve do planiranja nekih zajedničkih akcija u perspektivi. Fića je imao više sreće od mene, s obzirom da sam na njegovom licu mogao da vidim da uživa u domaćoj rakiji koju mu je domaćin poslužio, a ja kao vozač tog dana, mogao sam samo da posmatram sa setom.

A onda je usledio taj magičan momenat kada smo krenuli da pogledamo kolekciju porodice Pašajlić. Samo ću reći da sam oduševljen mineralima, posebno onim iz Trepče i Madana u Bugarskoj. Pravi utisak možete stvoriti jedino ukoliko uživo vidite. Kao alternativu, ovde ćemo pokušati da dočaramo deo sjajne kolekcije fotografijama u galeriji.

Dodaću da me je Pašina kolekcija motivisala da se ipak ponovo pozabavim mineralima rudnika Stari trg na Kosovu i Metohiji. Do tada sam ih smatrao „korektnim“ ali nedovoljno atraktivnim da bih se dalje angažovao oko nabavljanja nekih od kombinacija. Branislavova kolekcija me je demantovala, očaravajući me i budeći u meni onu želju za nabavkom novih uzoraka, koju često imaju početnici u hobiju.

Posle razgledanja velikog broja minerala i diskusije o nekima od njih, Branslav nas je proveo i kroz svoje radionice gde ima mašine za sečenje kamena, za tumblovanje minerala, pokazao nam neke sirove komade u dvorištu koje čekaju obradu ali i neke prelepe, gigantske minerale koji u skladišnom delu imanja čekaju da se stvore uslovi kako bi oni takođe bili adekvatno izloženi sa ostalim lepotama koje smo pre toga gledali u za to predviđenom delu kuće.

Iako smo Filip i ja bili ograničeni vremenom, jer smo tog dana planirali i odlazak na dva terena, nekako smo smo se suzdržavali da kažemo na glas da je vreme da se krene dalje. Prolongirali smo odlazak koliko god je bilo moguće. Ipak, u jednom momentu smo morali da se oprostimo od divne porodice iz Stragara.

Na rastanku smo dobili poklone, pogađate – minerale, od kojih su meni i dalje najdraži hrizopali sa planine Goleš u blizini Prištine.

Zaista, tih nekoliko sati provedenih kod porodice Pašajlić je bio i najleši deo dana. A pošto smo sa Branislavom u stalnom kontaktu, i s obzirom da planiramo zajedničku akciju u skorije vreme, mogu da najavim neke nove materijale za još jednu GemHuntersku priču u kojoj će jednu od glavnih uloga igrati upravo Branislav.

Leave a Reply