Iako nije u direktnoj vezi sa geologijom/mineralogijom, za neke kolekcionare, morsko staklo je podjednako drago kao što su nama minerali koje prikupljamo. Zato ćemo ukratko opisati pojam “morsko staklo”.
Morsko staklo nastaje kada se obični komadi razbijenog stakla neprestano kotrljaju i bruse prirodnim procesima/morskim talasima koji staklo odbijaju i “bruse” u dodiru sa drugim kamenjem u moru. Oštri ivični delovi se glačaju i zaobljuju. Tokom ovog procesa, staklo gubi svoju glatku površinu, ali dobija zamagljen izgled tokom godina provednih u moru.
Prirodno stvoreno morsko staklo (“pravo morsko staklo”) potiče od komada stakla iz razbijenih boca, razbijenog posuđa ili čak olupina brodova, koji su se valjali i kotrljali u moru godinama dok im se ivice ne zaoble, a sjaj stakla nije prešao u zamagljen izgled.
Veštački proizvedeno morsko staklo (ponekad nazvano “plažno staklo”), iako površno slično pravom morskom staklu, ipak ima jasne razlike u izgledu. Budući da zapravo nije poteklo iz mora, većina poznavaoca neće smatrati veštačko “morsko” staklo za pravo morsko staklo, već jednostavno brušeno staklo, gde se komadi modernog stakla ubacuju u “tumblericu” za kamenje ili uranjaju u kiselinu kako bi se postigao željeni izgled. Veštački proizvedeno staklo je znatno jeftinije i koristi se za izradu nakita, ali se često predstavlja kao pravo morsko staklo.
