Ispiranje zlata u reci Pek nije samo popularna aktivnost među ljubiteljima prirode i avanturistima, već je i važan deo kulturne i istorijske baštine istočne Srbije. Pek se u istoriji spominje kao mesto na kome su Rimljani ispirali zlato, a nakon njih su ovu veštinu nastavile da praktikuju i buduće generacije sa ovih prostora.
Naše iskustvo ispiranja zlata u Peku bilo je jedno od zanimljivijih “lovačkih” iskustava koje smo doživeli. Iako nismo pronašli velike količine zlata, ovo putovanje nam je donelo mnogo više od samog blaga.
Trideset i prvog jula 2016. godine, Ognjen, Tihomir i ja smo odlučili da se upustimo u avanturu ispiranja. Uz nekoliko komada opreme i veliku želju da zabeležimo svoje iskustvo u naš gem hunterski dnevnik, krenuli smo ka jednoj od najzlatonosnijih reka u Srbiji.
Rano ujutru, nakon dugog putovanja iz Beograda, stigli smo u Kučevo, gde smo se odmorili i napunili baterije za predstojeći dan. Posle doručka i osveženja, krenuli smo ka reci u potrazi za mestom koje bi bilo idealno za našu akciju. Tokom potrage, divili smo se živopisnoj prirodi ali i raznoraznim kamenčićima koje smo usput pronalazili. Ipak, ovoga puta, minerali i stene su bili u drugom planu.
Kada smo konačno pronašli savršenu tačku za postavljanje naših sprava za ispiranje, napravili smo bazu i počeli da radimo.
Satima smo ispirali pesak iz reke, pričali, odmarali i uživali u predivnom okruženju. Čak i ledena voda u kojoj smo proveli skoro ceo dan, nije nam smetala. Naprotiv!
U toku popodneva pridružio nam se jedan stariji lovac na zlato. On je decenijama ranije već bio “omađijan zlatnom groznicom”. Ta njegova strast prema lovu je odmah mogla da se primeti. Dok smo mi periodično odmarali, pričali, uživali u krajoliku, ovaj strastveni lovac je sve vreme bio posvećen isključivo zlatu. Svaki put kada bi neko od nas pomenuo ovaj plemeniti metal, oči našeg kolege bi zasjale. Njegova upornost i strast su nas inspirisali da istrajemo u našem poduhvatu.
Iako smo zabeležili samo nekoliko mikronski sitnih listića zlata, naša pustolovina je bila vredna truda i putovanja. Uzbuđenje koje smo osećali dok smo tražili savršeno mesto za ispiranje, kao i radost koju smo doživeli kada smo se našli usred predivne prirode, definitivno su bili nezaboravni trenuci.
Teško je opisati koliko je neverovatan osećaj koji čovek doživi kada u prirodi pronađe čak i najmanje zrno zlata. Lovci na minerale i fosile mogu da razumeju ovo uzbuđenje i radost. Verujte mi, kada je u pitanju zlato, to je drugačiji osećaj, valjda zbog istorije i priča koje ga kroz istu prate!
Za sve ljubitelje, ispiranje zlata na Peku predstavlja, pre svega jedinstvenu priliku da se povežu sa prirodom, otkriju svoje veštine i uživaju u nezaboravnom iskustvu. Čak i ako ne pronađu zlato, posetioci će se sigurno vratiti sa prelepim uspomenama i pričama koje će deliti sa svojim prijateljima i porodicom. Baš kao što i mi to činimo, deleći priču sa vama.
Iako je prošlo skoro osam godina, želja za novim istraživanjima i avanturama ovog tipa, nije oslabila, već se samo produbila. Pustolovinu ćemo svakako ponoviti u novom sastavu, na nekom drugom magičnom mestu u Srbiji.
Ako razmislite, složićemo se da svaka potraga za blagom nužno vodi njega. Kamenčići i listići zlata koje na putu nađemo su darovi prirode što smo joj ukazali poštovanje i što joj pružamo ljubav. Ipak najsjajnije sijaju uspomene koje iz ovakvih avatura godinama nosimo u srcu.
Dodatne informacije
Reka Pek je dugačka oko 129 kilometara i nalazi se u istočnoj Srbiji. Izvire ispod planine Crni vrh, a uliva se u Dunav kod Velikog Gradišta posle 124 km toka.
Prve informacije o ispiranju zlata na reci Pek potiču još iz vremena rimskog carstva. Rimljani su otkrili značajne količine zlata u ovom regionu. Međutim, najveći procvat ispiranja zlata na reci se dogodio u 19. veku, kada je ovaj region bio pod vlašću Otomanskog carstva.
Tokom ovog perioda, lokalno stanovništvo je koristilo različite tehnike za ispiranje zlata, uključujući i upotrebu “grčke kaldrme”. Ona podrazumeva postavljanje kamena u drveni ram u obliku pravougaonika. U ram se postavljaju kamene ploče, koje su obično ravne i pravougaonog oblika, a između njih se ostavljaju male praznine. Kada se ram napuni kamenjem, peskom i šljunkom, dodaje se voda. Tako se stvara tekući tok. Zlato se zadržava u prazninama između kamenja, dok pesak i šljunak prolaze kroz kaldrmu.
Grčka kaldrma se često koristila za ispiranje zlata u prošlosti, a danas se ponegde još uvek koristi kao jedna od tehnika. Međutim, važno je napomenuti da je ova tehnika zamenjena modernijim metodama ispiranja zlata koje su efikasnije i manje radno intenzivne.
Po vokaciji umetnik i IT stručnjak. U duši prirodnjak, avanturista i GemHunter. Posvećen porodici, prijateljima i prirodi. Ponosni osnivač GemHunters.rs
