Destinacija za jedan od prethodnih prolećnih mini-odmora nam je bila Vrnjačka banja. Ali za “lovce na sreću” ni odmor ne bi bio to što jeste, da između ostalog nismo imali u planu i odlazak na par terena. Porodično smo uvek za aktivne varijante odmora, bilo da je u pitanju more ili planina.
Godine 2021. po prvi put u našoj GemHunterskoj karijeri desilo se i to da krenemo na “kamenu lokaciju” za moj rođendan. Samim tim što sam sa porodicom, u prirodi, značilo je da je rođendan skoro pa savršen. Nedostajao je samo ostatak porodice i prijatelji da bih mogao da zaključim da je sve bilo idealno.
Od našeg prijatelja i lovca na kamenčiće, Miloša Kljajića, dobili smo ranije instrukcije gde ići i šta tražiti. Samim tim posao oko istraživanja je sveden na minimum. Cilj je bio lokalitet na Goču. Varijacije minerala koje tražimo, raznovrsne – od karbonata do silikata.
Goč se prostire južno od Zapadne Morave iznad Vrnjačke Banje. Nalazi se u sklopu severnokopaoničkih planina. Pruža se u pravcu zapad-istok oko 10 km. Najviši vrh je Ljukten 1216 m. Najviši deo je sastavljen od kristalastih škriljaca, a sa strane znatnim delom i od serpentina. Na Goču je izvorište mnogih potoka i rečica koje otiču prema Zapadnoj Moravi na severu i Rasini na jugu.
Pošto je Goč blizu Vrnjačke banje, nije bilo potrebe da jurimo ranom zorom. Posle jutarnjih rituala polagano smo se spremili i krenuli na kratak put. Ne zaboravimo, druga je polovina aprila. U banji smo bili u kratkim rukavima, ali odlazak na planinu uvek nosi sa sobom i mogućnost da se iznenadite vremenskim prilikama. I zaista, na Goču – čas proleće, čas zima. Delovi planine su i dalje bili pod snegom, a igra sunca i oblaka trajala je celog dana.
Zahvaljujući adekvatnoj odeći, nakon parkiranja smo mogli da nastavimo put ka kopu pešačeći. Sve vreme dok smo prilazili mestu koje treba istražiti, smenjivali su se sunčani periodi, oblačni i oni sa jakim udarima vetra. Nisam mogao da verujem da u tako kratkim intervalima mogu da se dožive potpuno različite senzacije. Ali to nije jedina specifična situacija koju smo tog dana doživeli. Naime, celim putem od tačke A do tačke B, nailazili smo na stotine, ako ne i hiljade žaba, koje su u svom očigledno ljubavnom plesu okupirale makadam koji je vodio do cilja.
Posle uspešno savladanih prepreka u vidu razdraganih vodozemaca, našli smo se ispred napuštenog kopa. Relativno male površine u osnovi, ali pristojne visine. Težina terena bi mogla da se okarakteriše kao srednje zahtevna. Nije proporučljiva za porodice, ukoliko nemate praksu i disciplinu kakva kod nas vlada već dugo vremena.
Dok su mama i Jovan birali kamenčiće prema kriterijumima “ovo je baš slatko” i “ovo mi treba za generator sreće”, tata se odlučio na pentranje po stenama. Bio je ovo dobar trenutak i da se isproba nova obuća za ovakve terene. Položila je ispit.
Iako sam imao odlične instrukcije koje mi je dao Miloš, moja koncentracija tog dana očigledno nije bila na zavidnom nivou. Propustio da pronađem više formi kalcita koje je pre nekog vremena moj drugar uspeo da pronađe. Ipak, zadovoljili smo se simpatičnim kristalima kvarca kojih je bilo na samo jednom malom delu kopa. Opet, dovoljno da se upiše još jedan teren na listu i svakako da se zaključi da je rođendan bio na nivou koji zalužuje jedan kamenoljubac.
Moram da napomenem i da smo na Goču pronašli neke od apsolutno najlepših serpentinita u našoj dosadašnjoj avanturističkoj karijeri. Svaki komad koji smo pronašli je fantastičnih, intenzivnih boja i može da parira onim sa Antine Čuke.
Po dolasku u hotel, zadovoljni onim što smo doživeli i pronašli, slavljenika je čekala i jedna GemHunterska čestitka koja je bila i kruna jednog od mojih, do sada, najlepših rođendana.
Po vokaciji umetnik i IT stručnjak. U duši prirodnjak, avanturista i GemHunter. Posvećen porodici, prijateljima i prirodi. Ponosni osnivač GemHunters.rs
