Blog

Lov na fosile je za mene uvek izazov. Kada neko spomene Istru, prva asocijacija je gostoprimstvo, vino, masline i čisto Jadransko more a ja bih lično dodao i fosili.

Plaže u Istri su većinom kamenite što je idealno za nas kojima su najlepši suveniri “kamenčići”. Kamenite plaže Istre većinom pripadaju periodu Krede. Pored fosila iz Krede, mogu se pronaći fosili iz Jure (plaže u okolini Vrsara) i fosili iz perioda Miocena (okolina Pazina).

Devojka i ja smo odlučili da ovaj letnji godišnji odmor provedemo putujući po najvećem jadranskom poluostrvu i da svakih par dana menjamo mesto i kamp (veliki smo fanovi kampovanja). Zakon u Hrvatskoj zabranjuje “divlje” kampovanje, i iz tog razloga biznis sa dobro uređenim i organizovanim kampovima cveta. Kao neko ko više voli planine od mora, više sam se radovao mogućnosti da lovim fosile nego samom Jadranskom moru.

Plan nam je bio da krenemo od Umaga i spuštamo se ka jugu prateći obalu Jadrana.

Krenuli smo u avanturu dvadeset drugog jula, ka Umagu. Na putu smo odlučili da nam prva tačka ipak  bude Pazin. Iako Pazin nije na obali, idalno je mesto za odmor na putu ka Jadranu, pogotovo tokom vrelih julskih dana. Nadomak Pazina nalazi se Zarečki krov i Pazinski krov, dva vodopada na reci Pazinčici koji su idealni za slatkovodno kupanje. Reka protiče sedimentnom dolinom i svaki vodopad je kao veliki kazan. Naziv krov ponosno nose zbog pećina koje se nalaze iznad svakog vodopada i koje mogu da posluže kao skrovište. Iako je bilo mnogo sedimenta nisam imao uspeha u pronalasku fosila.

Sutradan smo nastavili put ka Umagu. Smestili smo se u kamp Savudrija, severno od Umaga. Iako je plaža bila prelepa i kamp dobro organizovan, ni na ovoj lokaciji nisam imao sreće sa pronalaskom fosila.

Nakon dva dana otišli smo u Vrsar. Okolina Vrsara ima nekoliko plaža i nekoliko kampova. Naš izbor je bio kamp Porto Sole. Kasnije se ispostavilo da je ova “Sunčana luka” najbolji i najlepši kamp u kome smo bili. 

Mogu da kažem da sam na svim plažama koje smo obišli,  bio “najveće dete”. Dobar deo vremena  sam provodio tražeći kamenje i fosile. Na plažu nismo nosili suncobran ali smo redovno nosili čekić. Iako su glavne plaže kampa uređene, tj. posute šljunkom, iskusno oko može da zapazi sitnije primerke kvarca, ahata…

Prilikom boravka na plaži primetio sam da se na njenom kraju nalazi kamenje koje verovatno služi da spreči odranjanje obale. Odlučio sam da ipak obiđem i taj zapećak, iako se moglo videti da su kamenčići doneseni odnekud. Na moje iznenađenje bili su puni fosila. Svaki kamen je bio pun numista. Razume se, odabrao sam nekoliko komada za poneti.

Sutradan smo otišli za Pulu, tj. na poluostrvo Premantura, destak kilometara južnije. Smestili smo se u kamp odmah pored nacionalog parka Kamenjak. Kamenjak je mesto gde su pronađeni tragovi dinosaurusa i bio je jedno od mojih favorita za traženje fosila. Znao sam da ne mogu poneti tragove sa sobom, ali sam se zato nadao da će biti drugih stvari koje mogu da se ponesu za uspomenu. Za boravak na ovoj lokaciji izdvojili smo 5 dana. U planu nam je bilo da osim obilaska Kamenjaka, jedan dan provedemo u Puli. Obilazak Pule nas nije razočarao. Arena i drugi istorijski spomenici grada su vredni posete. 

Ali, da se mi vratimo fosilima. Kada smo otišli u Kamenjak, prvo smo rešili da obiđemo uređenu stazu (Tragovima dinosaurusa). Staza je informativnog karaktera, gde su odrađene replike dinosaurusa, amonita, rudista… Završava se na plažama gde se mogu videti tragovi dinosaurusa. Vredi ih obići, iako je bila potrebna nestvarna snaga da se uzdržim od posezanja za čekićem. 

Na tabli je pisalo da se na plažama Kamenjaka (kojih ima mnogo) mogu pronaći rudisti i amoniti. Sezona lova na fosile je otpočela u mojoj glavi. Rešili smo da prošetamo plažama da vidimo gde ćemo da se zadržimo malo duže. Tokom šetnje  bih na svakoj tražio fosile i skoro na svakoj ih je i bilo. Bilo je dosta ljudi, većinom stranaca, ali niko od njih nije primećivao da bukvalno leže na fosilima! 

Predeo upotpunjavaju velike ploče sa ostacima rudista, a ima i dosta manjih primeraka. Iz nekog razloga nisam uspevao da pronadjem sloj sa amonitima, kao ni plažu gde ih ima. Ostaje žal za amonitima mada, možda je tako i trebalo da bude. Možda mi je Istra na taj način ostavila otvoren poziv za povratak na ovo fantastično mesto.  Na kraju sam iz Kamenjaka otišao samo sa rudistima, zadovoljan.

Umesto da put nastavimo ka ostrvu Krk, odlučili smo se da poslednja dva dana putovanja provedemo ponovo u Vrsaru. Kada smo se vratili, pronašao sam stazu koja ide oko kampa i prati samu obalu Jadrana. Tokom šetnje po stazi, zagledao sam po kamenju tražeći fosile. Isplatilo se na kraju! Uspeo sam da pronađem ostatak grebena – par komada dugačkih po nekoliko metara, koji su bili puni korala i numista. Odvojio sam nekoliko za kolekciju. Nakon dolaska u Srbiju i istraživanja, ispostavilo se da greben pripada periodu Jure. 

Savršen kraj ovog letnjeg lova na fosile.