Jednog februarskog jutra GemHuntersku ekipu uhvatile su lesne lutke u Višnjici…
U neobaveznu šetnju obeleženom planinarskom stazom koju su sa nama podelili dragi prijatelji, otisnuli su se jedna Super-baka, jedan Super-cool osmogodišnjak, jedan Hardcore gemhunter, i moja malentkost ili za potrebe priče, Čupava gospođa zapušenog nosa.
Po akterima ove priče, može se naslutiti i njen dalji tok. Posle parkiranja kod Crkve Svetog Nikole, skrenuli smo desno. Dužina staze je oko 10 km. Ukoliko ste se na putu do početne tačke pešačke ture predomislili, ovde skrenite levo. To je put koji vodi do kafane na samoj obali Dunava. Ovog puta, kao što napisah, otišli smo u suprotnom smeru.
Iz prve ruke (ili noge?) mogu da kažem da staza nije zahtevna i da za ljubitelje šetnje nema većih prepreka. U prilog tome govori i činjenica da nam se Super-baka nije ni zadihala.
Za kratke prekide pešačke ture odgovoran je Super-cool osmogodišnjak koji je na pola puta ogladneo iako je za doručak pojeo istu količinu hrane kao i preostala tri člana ekspedicije. Društvo mu je pravila i Čupava gospođa zapušenog nosa, upornim pokušajima da udahne šumski vazduh sa aromom borovine.
Što se samog terena tiče, ima uspona ali su lako savladivi naročito što se smenjuju sa zaravnanjima na kojima imate priliku da se odmorate (da ne kažem da se kotrljate lagano). Kada prođete sve uspone, čeka vas Dunav i panoramsko razledanje Beograda koji ga grli u ovom delu toka. Na putu ćete sresti planinare, ljubitelje prirode i njihove ljubimce. Na samom putu do “posebnog mesta” (ne bih imala pojma gde smo skrenuli da orjentir nije jedina kuća u tom kraju) jedan mali deo je za nijansu zahteviji ali i dalje na nivou koji i početnici mogu lako da savladaju. Sam profil nekadašnjeg kopa izgleda kao planeta za sebe. Poseban i potpuno drugačiji od okruženja. Tu spavaju „lutke“ čekajući entuzijaste da ih udome i ponesu kao uspomene na ovaj lokalitet.
Čim smo stigli, Hardcore Gemhunter nam je ispričao sve što smo želeli da znamo o lutkicama. Super-cool osmogodišnjak je podigao nivo šećera i počeo da trči sa čekićem u ruci. Super-baka je skupljala vitamin D na sretenjskom suncu, a Čupava godpođa je posle par kilometara pešačenja najzad spustila ramena i prodisala uprkos i dalje zapušenom nosu.
Hobi i ljubav teraju nas, ne samo da putujemo dalje i širimo vidike, već i da bolje gledamo i upoznamo ono što nam je blizu, takoreći pred nosom. Vreme koje provodimo u prirodi šetajući koristimo da se ispričamo, da ćutimo zajedno i da se pomalo prepiremo jer pobogu, ljudi smo. U svim navedenim aktivnostima, svako od nas ponešto vidi i nauči o prirodi, sebi, svetu i nama kao ekipi. ☺
Lutanja naše družine uzduž i popreko, razvile su kod nas neku vrstu uslovnog refleksa. U čarobnim danima kada obaveze i svakodnevica nemaju primat, brzinom svetlosti razmenimo poglede i svi u glas pitamo : „Gde idemo?“
Lesne lutke (konkrecije) su nastale spiranjem lesa i taloženjem kalcijum-karbonata u šupljinama, oko korenja i u pukotinama lesa. Dejstvom erozije i spiranjem, stvaraju se odseci zahvaljujući kojima se lutke pojavljuju van lesa.
Nataša, AKA Chupa, večni optimista i borac za pravdu. Obožava kada kuća miriše na kolače. Bavi se marketingom i PR-om. Uživa u porodičnom životu i iskreno veruje da će ljubav pobediti sve!
