Kao kvarc oko Kragujevca

Kao kvarc oko Kragujevca

Skoro nikada u životu nisam ništa dobio „tek tako“. Ne kockam se. Ne očekujem od ljudi mnogo i za sve se BORIM. Grizem za svoje strasti. Kada bismo ovu izjavu preveli na GemHunterski rečnik, to bi značilo da više od decenije uglavnom moram do krajnjih granica da se angažujem da bih se i dalje nalazio na mestu gde i jesam, kao kolekcionar, lovac na kristale i avanturista.

Danas ću Vam pričati priču o jednom izuzetku koji potvrđuje pravilo. Pričaću o avanturi sa svojim dobrim drugom, Nenadom, koji je bez ikakvog posebnog povoda podelio sa mnom jednu fantastičnu lokaciju sa kristalima kvarca. Nisam morao da se borim. Eto tako, samo je podelio sa mnom, iako se u tom momentu nismo ni poznavali lično.

Mesecima pre nego što smo se odlučili na zajedničku ekspediciju u okolini Kragujevca, Nenad i ja smo pravili planove. Analizirali smo satelitske snimke, tražili po geološkim spisima gde se pominje ova tačka. Nenad je u više navrata bio na terenu, pa je znao detalje koji su meni bili nepoznanica. Ja sam maštao i vizualizovao. I moram se pohvaliti da sam prilično dobro sve konstruisao u svojoj mašti.

U ranim jutarnjim satima sam već bio u Kragujevcu. Upoznao se konačno sa svojim budućim prijateljem i polako smo se uputili ka lokalitetu. Zbog konfiguracije terena morali smo da se parkiramo više kilometara od tačke koja nas je interesovala i polako smo krenuli sa onim zanimljvijim delom svake avanture – pešačenjem. Priroda oko lokaliteta je lepa, vegetacija bujna, a pojedini delovi puta su već uveliko nagoveštavali da se bližimo zanimljivoj regiji bogatoj mineralima.

Do same tačke koja nam je bila u žiži interesovanja, prošli smo nekoliko starih kamenoloma, već pregaženih vremenom i kamufliranih vegetacijom. Pogledali smo na tren, zaključili da nema ničega interesantnog za nas, i nastavili dalje. Na putu su nam se nametnula i dva stara opitna okna, koja su takođe probudila znatiželju, ali koja su, kao i oni kamenolomi, bila potpuno nezanimljiva nekome ko je krenuo u potragu za kristalima.

Nakon jednog sata hodanja, pred nama se pojavio taj prizor koji sam ranijih dana vizualizovao, gledajući satima u satelitske snimke na računaru. To je bilo to. Došli smo do tačke posle koje se sva čula „kalibriraju“ za potragu na kristale. I nije trebalo mnogo. Za samo nekoliko minuta počeli smo da skupljamo špiceve kvarca. Ovaj osećaj mi je bio potpuno nepoznat. Na većini lokaliteta, kristali se traže satima, i svakako se džepovi ne pune brzinom kao što je to ovde bio slučaj. Jednostavno smo se nalazili na terenu koji je prepun kvarca do te mere da sam u jednom momentu izjavio da ovako nešto do sada nisam doživeo i da se osećam kao „dete u prodavnici slatkiša“.

Nenad, kao već iskusan lovac na ovom mestu, tražio je druze kvarca, a ja sam besomučno i dalje skupljao špiceve. Satima sam skupljao i radovao se svakom novom komadu u svom džepu. U jednom momentu smo zaključili da imamo sasvim dovoljno vremena i da odmorimo, osvežimo se, popričamo, te da nastavimo dalje. I opet, kao i uvek, ti momenti druženja, priče, opuštanja u prirodi su, neprocenjivi. Iako je prošlo više godina od tada, pamtim baš te momente „između akcije“.

Kada smo procenili da je ulov i više nego dovoljan, odlučili smo da se prošetamo do još nekih potencijalno dobrih lokaliteta u blizini i osmotrimo teren za neku buduću akciju. U pitanju su bili stari neaktivni kamenolomi, koji nam nisu bili mineraloški zanimljivi, ali je pogled na njih, i celo okruženje, na mene ostavilo jako lep utisak. Nekako i danas kada se prisećam ove ekspedicije, imam osećaj kao da nismo bili tako blizu civilizacije, pa čak i da nismo bili na ovoj planeti. Taj lep osećaj je jedan od najdražih „ulova“ koje možete poneti sa sobom.

Nastavili smo dalje, odlazili sa kamenoloma na kamenolom. Gledali, proveravali, ali nekako non-stop razmišljali o onoj „prodavnici slatkiša“ i pitali se da li još malo zakoračiti u tu čarobnu zonu. I vratili smo se. Ispostavilo se da je vredelo. Pronašli smo još nekoliko lepih druza koje sada krase naše kolekcije.

Veče se ubrzano primicalo. Put do kola je sada dvostruko teži, posle celog dana fizičke aktivnosti, pa smo, kao iskusni lovci, dobro procenili da je vreme za pakovanje. Proveli smo ceo dan u prirodi, radili ono što nas čini srećnima, našli sjajne uzorke kristala i započeli, nadam se, prijateljstvo za ceo život.

I da se vratim na početak priče – ovo je bio jedan od onih dana kada shvatiš da ipak postoje ti retki, dragoceni ljudi, poput mog druga Nenada, koji nagrade tvoju energiju i strast i eto tako, podele sa tobom nešto što se u svetu lovaca na kristale, retko dešava.

Savet: Na teren smo išli kroz šumu u kojoj je u tom periodu bilo lovaca na divljač, obzirom da je bila sezona lova. Iako nismo bili u zoni koja se može smatrati opasnom, o ovim stvarima takođe treba voditi računa. Zato vam savetujemo da se dobro informišete o sezoni lova na terenu na koji idete i ako je potrebno obezbedite i odgovarajuće fluo-prsluke radi lakšeg uočavanja.

David Lazić

Po vokaciji umetnik i IT stručnjak. U duši prirodnjak, avanturista i GemHunter. Posvećen porodici, prijateljima i prirodi. Ponosni osnivač GemHunters.rs

Napišite komentar