Život savremenog čoveka, pa i malog čoveka zvanog dete, se promenio u odnosu na pre 50,100,1000 ili 5000 godina. Tehnološki razvoj u opisanom periodu, a još više ubrzanje istog su učinila da se okolina, tj. stanište čoveka menja. Novonastale promene su učinile mnogo dobroga, pre svega po pitanju komfora našeg života. Naše stanište, naše kuće su sigurnije, toplije, udobnije. Razvojem prevoznih sredstava, sada putujemo brzo i daleko.
Međutim, uz dobro ide i nešto loše. Zar može biti nečega lošeg u tome što nam je udobnije? Život nam je brži, saobraćajne komunikacije su bolje, slušne i vizuelne skoro trenutne. Stanovi su nam topli. Kiša i oluje nam ne smetaju. Ali, ipak nešto smeta. U životu uvek nešto dobiješ, nešto izgubiš. U promenjenom odnosu sa prirodom, izgubili smo mnogo.
Moj pogled na Čoveka je holistički, znači celovit. U čoveku postoji fiziološko, psihološko, socijalno i prirodno jedinstvo. Dakle ne mogu se posmatrati delovi čovekovog tela, psihe, njegovog tehnološkog okruženja i najzad prirodnog zemaljskog okruženja odvojeno, već samo kao celina. I kao celina, Čovek će i reagovati kao celina, u zavisnosti od promena nekih delova u tom opisanom jedinstvu. Stavite prst na vrelu ringlu. Šta će se desiti? Prst će da pocrveni i otekne, psiha će osetiti neprijatnost u vidu bola, rećićete:”Koja budala je ovo izmislila?”, i “Uh, ovo se praistorijskim ljudima nije dešavalo!”.
Savremeni tehnološki razvitak, ušuškan i sedentaran način života, uticaj mnogobrojnih eletromagnetskih talasa raznih frekvencija od strane raznih tehnoloških čuda, mobilnih telefona, smart televizora, G i ostlih mreža, kao i sveopšte ubzanje života utiče na našu psihu i telo. Ovo se posebno odnosi na dete ili malog čoveka u razvoju. Stariji ljudi primećuju kako se naša psiha i telo menjaju, na ne baš dobar način. Mladi to ne uviđaju, ali posledice tehnološkog razvoja će tek uvideti sa rastom i razvojem.
Odvojili smo se od našeg prirodnog staništa, Majke Zemlje i njenih blagodeti. Kao i svaka Majka određenom biću, tako i Majka Zemlja, majka svim živim bićima ima mogućnost nege i iscelivanja raznih bolesti i neprijatnih stanja.
Stoga, kako se svi vraćamo i poveravamo našim majkama kada nam je nešto po zlu pošlo, tako treba da se vratimo i Majci Zemlji, Majci Prirodi radi isceljenja sporednih loših efekata tehnološkog razvoja. A majka Zemlja, Majka priroda za to imaju i resurse i mogućnosti i volje.
Blagodeti sunca
Još u davna vremena, u vremena praistorije i rane istorije, ljudi su uvideli blagodeti Sunca. Primetili su kako njegova pojava na nebu ima uticaja na ljudski život i prirodu u celini, kako na dnevnom nivou, tako i u dužem vremenskom razdoblju. Veoma rano su primetlili cikličnost pojava u prirodi koja su povezana sa položajem i ponašanjem kretanja Sunca. Uvideli su kada Sunce počne da greje toplije i da zrači sjanije, da priroda počinje da buja. I obrnuto. U rana vremena ljudskog razvoja to je bilo toliko čudo, da su ljudi počeli smatrati Sunce kao vrhovno božanstvo. To su bila vremena KAD JE SUNCE BILO BOG, kako je to lepo poljski pisac Zenon Kasidovski primetio i stavio kao naslov svoje veoma lepe i uspešne knjige (koju uzgred i vama velikima preporučujem da je pročitate).
Razvojem nauke, Sunce je dobilo svoje adekvatno mesto, koje je manje više poznato svim iole učenim ljudima. Ono se danas ne smatra Božanstvom, ali je njen uticaj na prirodu i čoveka ostao nepormenjen. Dve su najvažnije osobine i radosti koje nam Sunce u prirodi Zemlji daje. To su svetlost i toplota. Svi smo radosni kada posle zimske hladnoće vidimo Sunce i osećamo njegovu toplinu. Za te dve osobine odgovorni su elektromagnetni talasi vidljivog (talasne dužine od 760- 380 nm) i infracrvenog spektra dejstva (talasne dužine od 1 mm do 750 nm). Inače, sunce zrači elektromatgnetne talase od spektra radio talasa velike talasne dužine i male snage pa preko mikortalasa, infracrvenog zračenja, vidljivog spektra, ultravioletnog zračenja, X zračenja do gama zračenja odnosno gama elektromagnetskog zračenja koji ima najveću snagu a najmanju talasnu dužinu (manju od 100 nm).
Elem, otići u prirodu i osetiti blagodeti svetlosti i toplote je od krucijalnog značaja za zdravlje ljudi i dece. Svi znamo da osećajući toplotu sunca, videvši svetolst kojom obasjava prirodu mi se blagotvorno osećamo. Radost, neklaustrofobičnost su odraz te blagotvornosti. Zna se da radost utiče na imunost čoveka i deteta. Mehanizme dejstva ne znamo, ali korisnost znamo.
Uticaj ultravioletnih zraka (A i B) na kožu i stvaranje Vitamina D skoro svi znaju. Ali malo ko zna da je Vit D izuzetno važan ne samo za suzbijanje rahitisa nego i za imunost , tj. sazrevanje imunog sistema. Naravno, moramo voditi računa i o nekim štetnim dejstvima. Štetna dejstva su pre svega u preteranom izlaganju suncu u periodu najjačeg UV zračenja. Jer kako ono može da blagotvorno utiče na imunost čoveka, dužim dejstvom ispoljava i loše efekte na kožu u vidu opekotina i pojavi nekih težih obolenja. No, to se neće desiti sa odgovarajućim načinom odalaska u prirodu, poštujući pravila i zakone same prirode i Sunca u ovom slučaju. To se pre svega odnosi na vremenski period proveden na suncu, kalendarski period kada je najbolje biti izložen Suncu a i preduzimanju nekih zaštitnih mera u slučaju potrebe, pre svega u smislu oblačenja i korišćenja nekih zaštitnih krema.
U okruženju Sunčeve toplote i svetlosti, deca a i njihovi roditelji, pored osećaja radosti i svrsishodnosti, tj ispunjenosti, mnogo lakše stupaju u međusobne razgovore, mozak im se čisti od svakodnevnih teških razmišljanja o svakodnevnim zahtevnim životnim temema, kao što su problemi na poslu, u školi, problemi sa novcem kao i drugim nedaćama.
Odlazak u prirodu i adekvatno izlaganje Suncu je relaksirajuci akt i velika pomoć u našem životu sa već navedenim i nenanvedenim životnim problemima.
Stoga svi u prirodu i na svetlost i toplotu Sunca!
O blagodetima drugih prirodnih pojava (vetra, kiše, mora i planina), nekom drugom prilikom.
Dr Goran Pavlović, specijalista pedijatrije. Doktor koji leči decu, a kako kaže i ona njega. Voli da igra tenis i piše divne priče. Stidi se kao dete kad god neko pohvali njegovo pisanje.
